Ne postoji apsolutna zaštita od hakera – sajber napada će biti sve više

Zdravstveni i lični podaci, podaci iz banke, umesto pretraživanja tona hartije kao nekada, dostupni su na klik. Jedan pogrešan otvara prostor za napad sajber kriminalaca – hakera, čija je meta pre nekoliko dana bio i Republički geodetski zavod Srbije.

Žarko Kecić iz Registra nacionalnih internet domena Srbije objašnjava da postoji mnogo slučajeva krađe ličnih podataka i identiteta osoba za neke kriminalne radnje.

"U poslednjih nekoliko godina, to su napadi ransomware, odnosno zlonamernim programima koji kriptuju ili uništavaju podatke na sistemima", kaže Kecić. 

Dodaje da je bilo i mnogo napada koji su u vezi sa finansijskim transakcijama. 

Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost Diplo fondacije ističe da kada neko ima podatke miliona ljudi može da dođe do velikih zloupotreba.

"Kada vi skupite podatke miliona ljudi, možete da napravite inženjering nad određenom kompanijom, firmom, čak i nad državom, što dezinformacija,  što velikih pljački. To su onda ozbiljne sume koje motivišu mafijaše. Mi smo samo kap u moru koja će biti oštećena", ističe Radunović.

Ne postoji apsolutna zaštita

Kao ni u realnom, ni u digitalnom svetu ne postoji apsolutna zaštita, ističu upućeni. Jedino što se može uraditi je da se sistemi naprave tako da hakerima što više otežaju posao.

"Možemo 100 odsto da budemo bezbedni ako računar stavimo 500 metara ispod zemlje i zatrpamo ga. Hakeri su vrlo maštoviti i pametni ljudi, koji smišljaju nove načine", ukazuje Žarko Kecić.

Dodaje da postoje mere zaštite koje mogu da budu preduzete ali da, ipak, sve što je povezano na internet, može da bude meta napada.

Vladimir Radunović ističe da devedeset odsto sajber napada počinje ljudskom greškom, ali da to ne znači da su sistemi "šuplji". 

"Napadači, koji su sada ozbiljno organizovane svetske kriminalne grupe, toliko su sofisticirani, ulažu u oružja, da su napravili vrste napade gde zaista dovode jedan sistem u opasnost na jedan klik, ako sistem nije dovoljno dobro napravljen ili ako ne postoji sistem odbrane", kaže Radunović.

Kakva su predviđanja 

Predviđanja stručnjaka nisu ohrabrujuća – sajber napada biće sve više.

"Stvari neće postati bolje, postaće samo teže tako što celo društvo postaje sve više digitalizovano, što je, naravno, korisno. To će se dešavati svuda po svetu, to će se dešavati ovde. Srašno je važno da mi na državnom nivou imamo razumevanje da digitalizacija, koja je super, mora da ide u isto vreme sa politikama sajber bezbednosti, zaštitama podataka, a toga, bojim se, ovde nedostaje", ukazuje Vladimir Radunović.

Sa ovim je saglasan i Kecić, koji dodaje da bi više trebalo baviti se preventivom a ne samo, kako kaže, gašenjem požara kada se nešto desi.

"Mi poslednjih godina imamo neki pomak. Imamo čak i unapređen zakon o informacionoj bezbednosti u Srbiji. Međutim, mislim da se ne pridaje toliki značaj koliko jeste i koliki treba samoj zaštiti podataka. Tu bismo morali sistemski da obrađujemo temu bezbednosti podataka, naročito na sistemima koji su kritična infrastruktura", naglašava Kecić. 

Uz milione dolara ulaganja, ni najbogatije države ne mogu se potpuno odupreti sajber napadima. Zdravstvena služba Velike Britanije pre pet godina bila je jedna od meta velikog svetskog sajber napada. Za samo nekoliko dana u 150 zemalja naneta je šteta od najmanje šest milijardi dolara.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike