Ne isključuj klimu, ne mogu bez nje

Žale se moje kolege da im je hladno zbog klime, boli ih grlo, ukočio im se vrat. A meni je divno i mrštim se kada je isključe.

Pozivam se uvek na savete stručnjaka koji kažu da treba rashladiti prostorije, ali i na visoku vlažnost vazduha koji klima (pored grla) sasuši.

Moj omiljeni argument je, ipak, da će, ako ne zatvorimo prozore, ući komarci. A da bismo zatvorili prozore, moramo da uključimo hlađenje.

Iako sam rođena u leto, ne mogu reći da mi je to omiljeno godišnje doba. Nikakvi pokloni to ne mogu promeniti.

Retki trenuci u kojima uživam po letnjoj vrućini i sparini je kada nakon uličnih 38 stepeni uđem u stan, uključim klimu i pokrijem se ćebencetom.

A nekada je to bilo nezamislivo. I to ne toliko davno.

Rashlađivalo se okretanjem jastuka na drugu stranu i spavanjem sa mokrom kosom, stavljanjem hladnih obloga na vrat i čelo, učestalim tuširanjem, upornim hlađenjem lepezom, novinama ili menijem u kafiću.

Moram da priznam da nikada nisam probala da nosim nešto od vune leti, pa ni čarape, mada tvrde ljudi da je ona izolator i da pomaže u julskim i avgustovskim danima.

Promaja je, kod onih koji nisu imali ventilator, bila najbolji način da se preživi, mada svi znamo da je uvreženo mišljenje kod naših starih da promaja ubija. A to misli i većina ljudi u autobusima, jer neprestano zatvaraju prozore. Doduše, da ne grešim dušu, otvore ih kada je uključena klima.

Bile su to desetine poluprospavanih noći, kada sam se prevrtala s jednog na drugi kraj kreveta, ali najgore sećanje na vrelinu mi je iz perioda devedesetih, kada je jedne večeri mama pravila picu u pekaču.

Usijao se ceo stan. Ne mogu da sedim, ne mogu da ležim. Ništa ne pomaže. Onda smo otišli na Dunav i ušli u muljavu, prljavu vodu, da bismo se bar malo rashladili. A danas je i noću prijatnije u stanovima nego napolju.

Nije tako teško kada ste svoj na svome, ali prava muka je kada ste turista, a napolju se topi asfalt. Većina nema toliko para da ide od kafića do kafića, ili im je glupo da glume zainteresovanost u prodavnicama. Moji su me naučili šta da radim u takvim situacijama – "Nađi crkvu". 

"Ako je napolju velika vrućina, a ti umorna, nađi neku katoličku crkvu, tamo možeš da sedneš, a zbog debelih zidova je unutra hladno", rekao mi je tata.

Da rashlade mogu i prskalice u parkovima, koje se koriste za zalivanje trave. Kada duva vetar, mogu da nas osveže i fontane.

Ne uleću u njih samo đaci kada završe školsku godinu. Nedavno sam na Tašmajdanu videla čoveka koji u fontani leži kao u đakuziju.

Skroz se potopio, nalaktio na obodu fontane i gleda prolaznike. Bila sam ljubomorna, ali se nisam usudila da pođem za njegovim primerom. Da ne bi bilo da izmišljam, prilažem i fotografiju gospodina.

Radujem se jeseni, koju sam nekada mrzela zbog škole i fakulteta. Osim što će vreme, nadam se, biti prijatnije, i računi za struju će mi biti niži.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike