Nagrada Udruženja distrofičara zlatiborskog okruga Nataliji Vidić za reportažu o Radomanu Bakoviću, čoveku koji ne zna za prepreke

Za dugu zimu na obroncima Kamene Gore šezdesetjednogodišnji Radoman se već spremio, seno je u stali, drva kraj kuće, a zatekli smo ga u vrtu koji već priprema za prolećnu setvu, i to sve na stakama!

"Ne može ovde proteza," kaže Radovan, " urađene su one dobro i sve, ali ne može, ja odem na jednu stranu super, a ako je sad otud navijeno, i kad se vraćam meni dođe visočije ta noga Vozim traktor i kola pomalo vozim, kupila mi djeca,eto, da imam za prvu pomoć.Konjče imam, 5-6 godina kako sam kupio, tako ga zimi koristim kad je baš snijeg ono veliki, kad hoću negde da odem, išao sam bogami do Kamene Gore, do ambulante."

Ni njega, ni suprugu nije obeshrabrilo ni kada su, kao krojači u Tekstilnom kombinatu pre 17 godina, ostali bez posla. Godinu kasnije ostao je i bez noge ali, trojica sinova su se morala školovati.

" Ako kloneš, ako se predaš, onda ti je još gore, ako samo sjediš u kući i razmišljaš kako ovo kako ono, što, onda nema – gotova je situacija! Onado, idi, idem ja i po kafanama, i na svadbe i na slave, đe me god ko zove, ja idem," kaže Radovan.

 

A zovu ga, da im s traktorom dovuče drva, uzore njivu za krompir, izvuče auto iz zimskih smetova, a on uz sve to ne smanjuje obaveze na imanju od 16 hektara…
CH VERA BAKOVIĆ, Radomanova supruga]
"Jedino malo što smo smanjili stado ovaca, to smo jedino smanjili, a drugo nismo, ranije smo držali volove, možda po dva, tri krave, a sad kako smo kupili traktor imamo 4 krave. Ranije nismo imali maline, sad imamo.Kad neko pita šta radi Radoman, ja kažem on stigne sa jednom nogom, što ne bi neko sa tri noge, " hvali svog supružnika Vera Baković.

Ne krije Radoman da to ne bi mogao bez Verine podrške; ni tuđu negu nije ostvario, jer, piše u rešenju-nema pravo, ali dok ga služe ruke, dodaje, njih dvoje neće stati, a sve u želji da ni u čemu ne oskudevaju sinovi i unuci kad dođu.

 

 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар