Nacionalni park Kopaonik – četiri decnije od osnivanja

Današnji problemi su mnogobrojni i svi se mogu definisati rečenicom: Kopaonik moramo sačuvati od nas samih.

Od šumara do čuvara prirode – to bi, ukratko, bio peofesionalni put zaposlenih u Nacionalnom parku Kopaonik. Izašli su i iz "okvira prirodnog", sada rade i na očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa i očuvanju tradicionalnog načina života.

"Počevši, naravno, od zaštite prirode, zaštite šuma, voda do zakonske regulative koja reguliše urbanizam i izgradnju", kaže Mirko Dugalić.

Treba zaštiti 1.500 biljnih vrsta, četrdeset vrsta krupne divljači, dvadesetdve vrste vodozemaca i gmizavaca, čak 290 vrsta algi i 120 vrsta lišajeva, više od pet stotina vrsta gljiva i 120 vrsta ptica", objašnjava Suzana Komatović.

"Koliko god to delovalo drugačije ljudima, koji gledaju sa strane, zaista je ovo jedna velika borba i mi se zaista trudimo da očuvamo Kopaonik da bude ono što jeste", kaže Komatović.
Najteže je održati krhku ravnotežu između prirodnih procesa i ljudske aktivnosti.

"Jak razvoj, dotrajala infrastrukutra, otpadne vode, neadekvatno iznošenje čvrstog otpada, gradnja impozantnih objekata. Često sam i razočaran što taj problem kad nastane, obično nastaje kada su stvari već završene, na samom kraju. I otvaranje i sudskih i svih drugih postupaka koje, nažalost, priroda ne može da nosi", kaže Bojan Milovanović.

Nacionalni park Kopaonik može se pohvaliti sopstvenim finansiranjem, što je danas retkost za jedno javno preduzeće u Srbiji.

"Moram da napomenem da mi nismo monopolisti u tom delu, čak ni u prodaji sirovine, a kamoli u naplati naknada. Trudimo se samo da onaj zakonski osnov i zakonodavni okvir, odnosno legislativni, koji nam je država donela maksimalno ispratimo", objašnjava Predrag Šumarac iz NP Kopaonik.

Projekat povratka evropskog jelena na Kopaonik, posle više od stotinu godina je realizovan. Uskoro će se na planini oglasiti divokoza veliki tetreb.

 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар