Može li se živeti samo od gajenja ratarskih kultura

Uz pšenicu, kukuruz i bostan, Snežana i Ivan Pavlović iz Platičeva, pre četiri godine, počeli su da gaje i cveće. Od jednog plastenika, stigli su do deset, i godišnje proizvodnje od 300.000 biljaka.

"Cveće smo krenuli da prizvodimo zbog sebe iz zbog svog dvorišta, zato što veliko dvorište imamo, dosta cveća treba, i onda sam počela iz tog razloga. Kako su godine prolazile i kako smo svašta probali, i sve to nešto je bilo neisplativo, nije moglo da se izađe na kraj, pa smo rešili da probamo i ovo, u ovom smo još uvek, svake godine širimo proizvodnju", kaže Snežana Pavlović iz Platičeva.

Ulaganja su velika, a proširenje proizvodnje bez zaduženja kod banaka gotovo nezamislivo. Samo od gajenja ratarskih kultura, poljoprivrednici tvrde da ne mogu živeti.

"Prosečan srpski seljak u ratarstvu ne može samo živeti od proizvodnje pšenice, kukuruza, soje i suncokreta, zato što je prinuđen da se sam snalazi za prodaju, zato što ima nesigurno tržište, zato što svi više zarade nego srpski seljak. Godina svaka po sebi je neizvesna. Ja se bavim i ratarstvom, i povrtarstvom, cena lubenice je bila solidna, ali je prodaja išla kako je išla, ali je sad problem naplata", ukazuje Ivan Pavlović iz Platičeva.

Problem sa plasmanom i naplatom proizvoda imaju i voćari. Jabuka je ove godine u Sremu dobro rodila, ali prema rečima proizvođača, zarade gotovo da neće biti.

"Nije dobro, pre par godina je bilo bolje, dok su bili mali izvoznici, mi smo nekako prolazili sa njima, nisu bili toliko zahtevni, kao ovi danas što su ostali. Ovi veliki bi sad hteli da ja njemu spakujem gotovu jabuku, samo on da je proda, a za male pare, to ne može finansijski da se izgura. Cena je ove godine nešto malo bolja", navodi Slobodan Ranković, poljoprivrednik iz Hrtkovaca.

Bez pomoći države i subvencija opstanak bi, kažu, bio nezamisliv, a uz sigurnu cenu i tržište, mnogi poljoprivrednici bi bez mnogo dvoumljenja proširili i unapredili proizvodnju.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar