Misteriozni brodovi na Baltiku, hapšenja špijuna u Švedskoj i Norveškoj

Svega dva od ukupno 25 brodova, koji su se u vreme havarije gasovoda Severni tok 1 i 2 nalazili nedaleko od mesta eksplozija, nisu imali uključene uređaje za identifikaciju, tvrdi kompanija "SpaceKnow" posle istrage tokom koje su pregledani satelitski snimci kretanja brodova tri meseca pre incidenata na Baltičkom moru.

Brodovi dužine 95 i 130 metara, prošli su nekoliko kilometara od mesta havarije u vreme eksplozije. Najmanje jedan od ova dva broda "mogao je biti uključen u aktivnosti usmerene protiv gasovoda", navela je kompanija.

"SpaceKnow" tvrdi da je jedan od ovih brodova bio uključen u događaje koji su, na koncu, doveli do serije eksplozija u kojima su uništena tri od četiri kraka ovih gasovoda.

Misteriozni brodovi, istrage bez rezultata, optužbe…

Kompanija, međutim, nije objavila pod čijom su zastavom plovila ova dva broda, ali je magazin "Wired" javio da su nalazi prosleđeni komandi NATO, čiji je neimenovani zvaničnik objasnio da se "radi o infrmacijama korisnim za dalji tok istrage".

Nalazi kompanije "SpaceKnow" objavljeni su mesec dana pošto su poslanici nemačke opozicije zatražili objavljivanje imena brodova članica NATO-a bili u okolini gasovoda Severni tok 1 i 2 u trenutku eksplozije, kao i da li su se u blizini nalazili ruski ratni brodovi.

Gotovo istovremeno, nemački Špigl je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.

Rusija je za havariju gasovoda optužila Veliki Britaniju, navodeći da je sabotažu na Severnom toku 1 i 2 izvela ista jedinica koja je koordinisala nedavne napade ukrajinskih podvodnih dronova na brodove ruske Crnomorske flote na Krimu. London je ove informacije odbacio, navodeći da Moskva pokušava da lažnim optužbama prikrije neuspehe u ratu u Ukrajini. Zapad je za eksplozije na gasovodima optuživao Rusiju, koja je ove navode odbacila kao besmislene.

U danima pre eksplozije, u vodama oko gasovoda Severni tok 1 i 2 nalazio se švedski ratni brod, javio je švedski dnevnik Dagbladet, što je nešto kasnije potvrdio i portparol ratne mornarice te države, Džimi Adamson.

Brod se, navodno, nalazio u međunarodnim vodama naspram Kalinjingrada, ali nije razjašnjeno šta je taj radio na tom mestu.

Kompanija "SpaceKnow" objavila je nalaze, pošto ni mesec i po dana od eksplozija četiri paralelne istrage o havariji na gasovodima Severni tok 1 i 2 nisu uspele da identifikuju počinioce ove sabotaže.

Istrage, odvojeno, vode Nemačka, Švedska, Danska i ruska kompanija "nord strim AG", čijem je istraživačkom brodu "Nefrit" tek prošle sedmice dozvoljeno da pregleda uništene cevi gasovoda.

Pokušaj da Švedska, Nemačka i Danska, pod okriljen Evropske unije pokrenu zajedničku istragu, propao je pošto su Stokholmu odbile da dele "informacije od značaja za nacionalnu bezbednost".

Šef švedskih istražitelja je, prethodno, naveo da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani, ističući da se radi o "veoma osetljivom slučaju".

Švedska je 27. oktobra na mesto eksplozija uputila dva minolovca u sklopu odvojene istrage koju je pokrenula švedska ratna mornarica. Portparol švedske mornarice Džimi Adamson je naveo da je ovaj deo istrage inicirala ratna mornarica, nevezano sa istragom koju već nekoliko sedmica vodi švedska policija.

Gotovo u isto vreme kada i Šveđani, prvu fazu istrage okončala je i nemačka federalna policija i predala nalaze na dalju analizu. Na fotografijama koje su načinili podvodni dronovi Bundesvera vide se osam metara široke pukotine na cevima gasovoda što, kako navode nemački eksperti, može biti jedino rezultat podmetnutih eksplozija, pišu nemački mediji.

Odmah zatim, nemačko tužilaštvo otvorilo je istragu o "detoniranju eksplozivne naprave", "protivustavnoj sabotaži", uz naznaku da se radi o istrazi "od posebne važnosti".

Dok su Danci i Šveđani objavili delove istrage, nemačke vlasti su, uprkos početnoj odlučnosti da razotkriju krivce za udar na evropski energetski sistem i obećanju da će privesti pravdi odgovorne za ovu sabotažu, odlučile da ne objavljuju informacije vezane za ovu istragu.

Rad gasovoda "Severni tok" obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom "Simensovih" turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, "Severni tok 2", vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.

Ruski "Gasprom" je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak troškova finansirali britanski "Šel", austrijski OMV, francuski "Anži", te nemačke kompanije "Uniper" i "Vinteršel DEA".

Hapšenje ruskih špijuna

Švedsko tužilaštvo optužilo je dve osobe iranskog porekla da su prikupljali obaveštajne informacije u korist ruske tajne službe, GRU, javljaju mediji u Švedskoj.

Navodi se da su braća, Pajam i Pejman Kija radili za rusku tajnu službu od 2011. do prošle godine, te da informacije koje su slali Moskvi, potencijalno, mogu naneti veliku štetu švedskom bezbednosnom sistemu.

Pejman Kija je, kako se navodi, radio za švedsku vojnu obaveštajnu službu, a istraga protiv njega pokrenuta je još pre pet godina pod sumnjom da je "krtica" ubačena po nalogu ruskog GRU-a.

Uhapšeni su još prošle godine i ukoliko im bude dokazana krivica, preti im doživotna robija.

Norveške vlasti su, od sredine oktobra, uhapsile osam osoba pod sumnjom da su špijunirali i dronovima nadgledali platforme za eksploataciju prirodnog gasa u Severnom moru.

Među uhapšenim je i brazilski državljanin, koji je, navodno, koristio lažni identitet kako bi šijunirao i informacije predavao ruskim obaveštajcima, javlja norveški Aftenbladet.

Odmah posle serije hapšenja, nemački i norveški ratni brodovi pojačali su patrole oko platformi. Gotovo istovremeno, u blizini su uočeni ruski brodovi.

Ruska ambasada u Oslu je te navode, kao i hapšenja, nazvala "paranojom".

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike