Mister dolar, rat i evro – kako Narodna banka priprema „drva za zimu“

Rast dolara postao je globalni problem koji dotiče mnoge zemlje, naročito građane koji imaju stambene kredite. Za dužnike počev od stanovništva preko privrede i države, svih onih koji imaju kredite koji su indeksirani u dolarima, ovo nije dobra vest zato što rata raste.

Međutim, to nije slučaj u Srbiji gde su krediti i privredi i stanovništvu vezani za američki dolar na nivou "statističke greške".

Direktor Sektora Narodne banke za monetarne i devizne operacije Nikola Dragašević za RTS analizira da li je očekivan rast dolara i koliko će trajati. Primećuje, između ostalog, da jačanje dolara ne bi trebalo da ima značajnijih negativnih posledica po domaću ekonomiju. Šta je sa svetskom ekonomijom – da li je Amerika manje izložena ovoj krizi u odnosu na zemlje zone evra.

Dragašević objašnjava da je svetsko devizno tržište "najdublji", odnosno najlikvidniji segment finansijskih tržišta – obim trgovanja na dnevnom nivou neretko bude veći i od 7.000 milijardi dolara. Jedan od faktora visoke likvidnosti jeste činjenica da se trgovina na ovom tržišnom segmentu odvija kontinuirano, bez prestanka, na bilo kojem delu sveta, čije tržište je u datom momentu "otvoreno" – od 23 sata u nedelju (kada se otvara tržište u Sidneju), do 22 sata u petak (kada se zatvara američko tržište).

Prema njegovim rečima, pored fleksibilnog radnog vremena, trgovina je podstaknuta i širokim spektrom raspoloživih valutnih parova kojima se trguje, niskim troškovima trgovanja, niskim barijerama za učešće, kao i vanberzanskim (elektronskim, tzv. Over-the-Counter) sistemom trgovanja (koji podrazumeva odsustvo konkretne fizičke lokacije na kojoj se trguje).

Najveće učešće u trgovanju valutama ima upravo američki dolar koji se javlja u 80 odsto transakcija na valutnom tržištu, dok trgovanje valutnim parom evro-dolar (EUR/USD) predstavlja oko 25 odsto prometa.

Niz faktora doprineli su jačanju američke valute

Dragašević ukazuje da trend jačanja američkog dolara u odnosu na evro, koji traje od sredine prošle godine (krajem maja 2021. kurs EUR/USD dostigao je 1,2266 dolara za 1 evro, nakon čega kreće njegov pad, odnosno jačanja dolara) nije nova pojava već traje više od godinu dana.

Niz je faktora koji su se nadovezivali jedni na druge a koji su vodili jačanju američke valute prema evru (za gotovo 23% do sredine jula ove godine) i drugim svetskim valutama i čiji zajednički imenitelj je pojačana globalna neizvesnost.

"U početku je to bila reakcija na pojačane inflatorne pritiska širom sveta od polovine prošle godine, uz očekivanje brže i jasnije reakcije centralne banke SAD (FED) u odnosu na centralnu banku evrozone (ECB) – u cilju smirivanja inflatornih pritisaka kroz pooštravanje monetarnih uslova", kaže Dragašević.

Nakon toga, navodi dalje, uzrok jačanja američke valute može se naći i u energetskoj krizi započetoj tokom prošle jeseni, a eskalacija sukoba u Ukrajini vodila je dodatnoj neizvesnosti, pa je dolar jačao usled veće tražnje za njim kao jedne od (safe heaven) valuta "sigurnih utočišta" (u koju investitori ulažu kada je pojačana globalna neizvesnost, zbog njegovog dominantnog uticaja i učešća u ukupnoj trgovini valutama).

Monetarne politike FED-a i ECB-a

Trenutno, kako podvlači Dragašević, postoji niz faktora koji doprinose trendu jačanja dolara prema evru:

– "agresivniji" pristup pooštravanju monetarne politike FED-a u poređenju sa ECB-om. FED je u martu ove godine započeo proces povećanja referentne kamatne stope i ujedno najavio seriju daljih povećanja do kraja ove, kao i u narednoj godini (do sada je referentna stopa povećana za 1,5 p.p.)

– takođe, FED je otpočeo proces smanjenja obima aktive u okviru svog bilansa stanja, što je takođe mera u pravcu pooštravanja monetarne politike (tzv. kvantitativno zatezanje – "Quantitative tightening")

– za razliku od FED-a, ECB još nije povećala svoje osnovne kamatne stope iako je inflacija na istorijskom maksimumu. ECB je za jul najavila povećanje referentne stope za 0,25 p.p, ali se ne očekuje da takva odluka dovede do značajnijeg jačanja evra, s obzirom da tržišta ovakvu odluku već uveliko očekuju. Međutim, potencijalno "iznenađenje" od strane ECB-a (povećanje stope za 0,50 p.p.) na sastanku 21. jula, koje se poslednjih dana sve glasnije pominje, moglo bi ipak da dovede do jačanja evra.

Rat, gas, politička scena

Zatim tu su, dodaje on, geopolitičke tenzije i energetska kriza. Dodatnom jačanju dolara prema evru doprinelo je izbijanje sukoba u Ukrajini, jer je ekonomija SAD manje izložena ovoj krizi u odnosu na zemlje zone evra. Američki dolar, kao i švajcarski franak, ima ulogu ""safe haven" valute tj. valute sigurnog utočišta, koje jačaju u kriznim vremenima. 

Neizvesnost u vezi sa isporukom gasa iz Rusije dodatno usložnjava situaciju u zoni evra, kako u pogledu inflacije, tako i u pogledu pada ekonomske aktivnosti, što se u velikoj meri ogleda u slabljenju evra.

"Neizvesnost na evropskoj i globalnoj političkoj sceni (ostavka Borisa Džonsona, ponuđena ostavka italijanskog premijera Dragija, pa i ubistvo bivšeg japanskog premijera Šinzo Abea) takođe su nepovoljno uticale na vrednost evra", kaže Dragašević.

Kontrola zvaničnog srednjeg kursa dinara prema dolaru

Kada je u pitanju zvanični srednji kurs dinara prema američkom dolaru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, on ne može biti u potpunosti kontrolisan od strane NBS, jer je njegovo kretanje rezultat:

– promene zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, čije prekomerne kratkoročne oscilacije Narodna banka Srbije po potrebi ublažava putem intervencija na domaćem deviznom tržištu i

– kretanja međuvalutnog odnosa evra i američkog dolara na međunarodnom tržištu, na šta NBS nema nikakav uticaj, već prevashodno zavisi od monetarnih politika koje sprovode FED i ECB, ali i drugih faktora na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uticaj na domaću ekonomiju

Iako kretanja najznačajnijeg i najtrgovanijeg valutnog para na svetu (evro-dolar) imaju uticaj na mnoge finansijske i ekonomske pokazatelje širom sveta, dobra diversifikovanost domaće privrede (kako sa aspekta porekla priliva stranih direktnih investicija, tako i izvoznih destinacija), kao i aktivnosti na kojima je Narodna banka Srbije zajedno sa predsednikom i Vladom Republike Srbije (Ministarstvom finansija) radila u prethodnom periodu (zaštita javnog duga od deviznog rizika) – obezbedile su da navedena volatilnost i jačanje dolara ne bi trebalo da ima značajnijih negativnih posledica po domaću ekonomiju, napominje Dragašević.

Smatramo da ne treba očekivati značajan neposredan uticaj s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar ili neku drugu valutu.

Krediti vezani za dolar na nivou "statističke greške"

Dragašević kaže da jačanje dolara predstavlja značajan izazov za područja u kojima su građani i privreda (kao i država) značajnije zaduženi u dolarima, međutim to nije slučaj u Srbiji u kojoj krediti i privredi i stanovništvu vezani za američki dolar su na nivou "statističke greške" (za privredu oko 0,25%, dok su za stanovništvo gotovo nepostojeći).

"Odlukom o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema NBS je još 2011. godine ograničila mogućnost odobravanja kredita u drugim stranim valutama osim evra (prema Odluci, banke mogu fizičkim licima odobriti kredit koji je indeksiran deviznom klauzulom – pod uslovom da je valuta obaveze evro)", rekao je Dragašević.

Smanjeno učešće duga u dolarima u ukupnom javnom dugu

Sa druge strane, kada je u pitanju država Srbija, učešće duga u dolarima u ukupnom javnom dugu je u značajnoj meri smanjeno u prethodnim godinama – sa 33,9% koliko je iznosilo krajem 2016. godine na 11,5% krajem maja ove godine.

Iako jačanje dolara predstavlja izazov za sve zemlje u svetu koje imaju deo duga u dolarima i to kroz povećanje javnog duga izraženog u domaćoj (lokalnoj) valuti, naša zemlja je radila na zaštiti od ovakvog oblika deviznog rizika (od potencijalnog jačanja dolara), sprovođenjem tzv. hedžing aktivnosti (sa ciljem zaštite od deviznog rizika) u prethodnim godinama.

Dodatno, veoma je važno znati, ukazuje Dragašević, da je valutna struktura deviznih rezervi Narodne banke Srbije u najvećoj meri usklađena sa valutnom strukturom spoljnog duga za naredni period, što garantuje sigurnost isplate dolarskih obaveza u budućnosti bez negativnog uticaja kursnih razlika.

Kupovina 12 tona zlata

Konačno, sa ciljem povećanja sigurnosti domaćeg finansijskog sistema, na savet predsednika Republike, guverner Narodne banke Srbije je, nakon detaljnih analiza sprovedenih tokom 2019. i 2020. godine odlučila da NBS prvi put na međunarodnom finansijskom tržištu kupi zlato u ukupnom iznosu od 12 tona i tako dodatno, kako napominje Dragašević, ojača devizne rezerve posebno njihov deo koji dobija na vrednosti u periodima krize i pojačane neizvesnosti, što zbog rasta cene što zbog toga što se vrednuje odnosno iskazuje u dolarima na svetskim berzama.

"Uz povećanje deviznih rezervi u periodima aprecijacijskih pritisaka i njihovo mudro korišćenje u periodima globalne neizvesnosti, to zajedno pokazuje da na vreme razmatramo nadolazeće pritiske i blagovremeno pripremamo "drva za zimu", odnosno jačamo otpornost naše zemlje na potencijalne šokove iz inostranstva", zaključio je Dragašević.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike