Micotakis: Zapadni Balakan da se priključi EU 2033. godine

U okviru Samita Procesa saradnje u jugoističnoj Evropi u Solunu, predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao je radnoj večeri, koju je Kirjakos Micotakis priredio za šefove država i vlada. 

Grčki premijer je rekao je da bi 2033. godina trebalo da bude rok za pristupanje svih zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. 

To je ambiciozan cilj za Zapadni Balkan, ali mislim da bi mogao biti realan ako se ideja proširenja vrati kao osnovna vrednost Evropske unije, rekao je Micotakis, prenela je ANA.

Po završetku samita SEECP, kojim je Grčka predsedavala, grčki premijer je pozvao Jugoistočnu Evropu da promoviše put mira i međunarodne zakonitosti, zajedničke bezbednosti i prosperiteta.

To je, kako je rekao, osnova Solunske deklaracije, koja je jednoglasno usvojena.

Usvojena zajednička deklaracija iz Soluna je zvanični dokument kontinuirane posvećenosti strana principima demokratije, pravne države i temeljnim principima međusobnog poštovanja i solidarnosti, rekao je Micotakis.

On je ponovio da je ključni prioritet integracija čitavog regiona jugoistočne Evrope, posebno Zapadnog Balkana, u Evropsku uniju, skoro 20 godina otkako je put otvoren ponovo u Solunu tokom grčkog predsedavanja 2003. godine.

Micotakis je kazao da je došlo vreme da se krene sa odlučnim koracima ka uključivanju Zapadnog Balkana u evropsku porodicu, prepoznajući očigledno da moraju da promovišu značajne korake kako bi ih uskladili sa evropskim direktivama i da će samo tada njihovo pristupanje biti značajno, posle svega.

Deset lidera zemalja Jugoistočne Evrope i tri ministra spoljnih poslova podržali su deklaraciju Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), objavljenu nakon završetka samita SEECP u Solunu.

Zemlje su se složile da sarđuju na unapređenju evropske perspektive regiona: dodatno ojačaju dijalog između EU i partnera u regionu koji nisu članovi EU i olakšaju približavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

One su se, takođe, složile da daju prioritet energetskoj bezbednosti, intenziviraju saradnju u rešavanju bezbednosnih pitanja, povećaju sinergiju i povezanost ka ekonomskom rastu, nastave da se bave posledicama kovid 19 i podstaknu razvoj "zelenog" rasta i rešavanje klimatskih promena.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike