Meštani Obrve u strahu da ne ostanu bez trećine sela zbog auto-puta i aerodroma

Za izgradnju auto-puta Preljina-Pojate meštani Obrve već su morali državi da prodaju oko 120 hektara zemlje. Izgradnja nove piste duge četiri kilometra i prateće infrastrukture od njih zahteva da se odreknu još 205. Ukoliko se nešto ne promeni, više porodica moraće da napusti domaćinstva na putu Obrva-Lađevci. A ne žele, kažu, ni za kakav novac.

"Ima ovde jedan potočić koji svake godine u proseku jedanput ili dvaput me plavi. I zbog toga se nisam iselio, Sada dođu i dekretom islele nas. Mi nemamo rezervnu kombinaciju, ja nemam gde da idem da živim. Da nekog ne povredim, otimačina klasična", navoodi Radovan Simović, iz Obrve kod Kraljeva.

Isto se osećaju mnogi meštani, iako će im država isplatiti, istina, procenjenu vrednost.

Milovan Lišanin, koji živi isključivo od poljoprivrede, već se odrekao jednog i po hektara oranica za auto-put. Sada je domaćinstvo koje postoji dva veka, na granici da bude srušeno. Pisao je prigovor na planski dokument – čeka zvaničan odgovor.

"Mi smo organizovali neku proizvodnju i zarađuejmo normalno, za normalan život. Cenu niko nije pominjao niti uopšte razmišljamo o ceni. Stvarno, ne mislim odavde bilo gde da odem", navodi Milovan Lišanin, iz Obrve kod Kraljeva.

I petočlana porodica Nikolić pisala je prigovor. Između ostalog, i zato što je iza njihove kuće, u centra sela, predviđeno mesto za skladište kerozina. Do pre godinu dana imali su devet hektara zemlje na kojoj su proizvodili hranu za stoku. Bez dva i po već su ostali, još pet je pod znakom pitanja.

"Hteli smo da proširimo proizvodnju, jednog dana hteli smo da otvorimo minimlekaricu jednu u sklopu domaćinstva da radimo. Sad svi ti planovi malo padaju u vodu dok ne budemo videli na čemu smo", navodi Milan Nikolić, iz Obrve kod Kraljeva.

U "Aerodromima Srbije" su već predložili novu poziciju za skladište goriva. Težiće, kažu, i drugim kompromisima, ali naglašavaju da jedino o čemu nema razgovora su udaljenost nove piste od postojeće i njena zaštitna površina.

"Ukoliko proračuni po kritičnom tipu vazduhoplova, po nadmorskoj visini, po prosečnoj temperaturi, maksimalnoj opterećnosti vazduhoplova daju proračun da je moguće skratiti tu pistu, svakako da ćemo to i uraditi. Što se tiče samih površina za kargo zgrade, planirana je velika površina. Svakako da i tu postoji mogućnost skraćivanja tih površina, dakle u onoj meri u koj one ne utiču za normalno obavljanje procesa", navodi Mihajlo Zdravković, direktor "Aerodroma Srbije".

Šta će to konkretno značiti, Obrvci će saznati od nadležnih koji su im obećali da će sledeći sastanak biti u njihovom selu. Datum još ne znaju.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар