Marković: Mala Srbija odigrala je tako veliku ulogu u Velikom ratu

Govoreći o tome da li je Dan primirja dan sećanja da smo bili veliki pobednici, Predrag Marković kaže za RTS da jeste, kao i da je to jedan od neverovatnih istorijskih događaja da mala Srbija odigra tako veliku ulogu u Velikom ratu.

"Mi smo se sami izborili za to mesto među pobednicima i naravno mi imamo drugi praznik 15. septembar – kraj Prvog svetskog rata je počeo srpskim probojem Solunskog fronta. Retko kada jedan tako mali narod odigra toliko veliku ulogu u svetskoj istoriji", poručuje Marković.

Na pitanje zna li većina Srbije zašto je danas praznik i čega se sećamo, Marković kaže naučićemo.

"Mi smo imali problema i sa velikim praznikom kao što je Sretenje, pa smo naučili. Mi smo jedna neobično stara i mlada država, mi smo zaboravili srpske tradicije, pa smo ih poslednjih godina obnovili – himnu, zastavu i praznike", dodaje Marković.

Poručuje da ono što izazova tugu su strašne žrtve kojima smo dobijali te pobede.

"Treba da se setimo dana kada smo zaista bili deo sveta na pobedničkoj strani i ono što sve nas danas frustrira da kosovske vlasti simbolizuju snage koje su uvek bile na lošoj strani istorije i to nas zaista zbunjuje i onda kada nas pitaju zašto nemate poverenja u EU i ostale zapadne institucije – teško je imati poverenja u nekoga kome ste uvek bili veran saveznik, a koji žrtvuje vaše interese zbog jedne razbojničke strukture kakve su prištinske vlasti", poručuje Marković.

"Sačuvali smo vojsku i državu u egzodusu – to je neverovatan podvig"

Ističe da su Srbiju u Prvom svetskom ratu otpisali. "Posle pada Srbije 1915. godine, svi su mislili da je Srbija nestala, a ona se uzdigla kao feniks", navodi Marković.

Danas svi imamo na reveru Natalijinu ramondu. To je čudo, biljka feniks, osuši se i sa jednim zalivanjem oživi skroz. Marković kaže da je baš tako i srpska vojska.

"Malo nam je trebalo odmora na Krfu i na drugim mestima. Mi smo jedina prognana vojska koja je držala front. Bile su prognana i belgijska i rumunska vojska, ali oni ni probližno nisu imali taj značaj kao srpska vojska. Mi smo sačuvali vojsku i državu u egzodusu – to je neverovatan podvig", poručio je Marković.

Pored toga, navodi da smo sačuvali i stabilnost valute. "Dinar je bio jedna od najboljih valuta u Evropi", dodaje.

"Heroji su svaki naš pradeda i deda, ali i svaka žena" 

Govoreći o tome šta je bio motiv i pokretačka snaga, Marković kaže da smo voleli državu i da se naši preci nisu kolebali oko toga, kao i da kada je u pitanju država nije bilo podela.

"Recimo, Dimitrije Tucović koji je bio veliki protivnik rata, bio je socijalista i internacionalista, ali je poginuo herojskom smrću braneći svoju zemlju", rekao je Marković.

Na pitanje ko su heroji koje danas ne smemo da zaboravimo, Marković ističe da su to svaki naš deda ili pradeda, kao i svaka žena koja je godinama čekala muževe i sinove iz rata.

"Jedne novine 1918. godine kažu da su žene podnele najveći teret rata. Sedam godina su te žene podizale decu same, orale njive same, od 1912. do 1919. godine, a neki su se tek 1920. vratili iz vojske", dodaje Marković.

"Srpski vojnici nisu ubijali zarobljenike"

Odgovarajući na pitanje da li je naša najveća pobeda bila u Kolubarskoj bici, Marković kaže da je to bila najneočekivanija pobeda.

"Nama padne prestonica, car austrougarski primi medalje za pad Beograda, a mi sutradan uništimo austrougarsku vojsku. Potpuno neočekivano – zemlja koja izgubi prestonicu, za nekoliko dana nijedan austrougarski vojnik nije bio na našoj teritoriji", dodaje Marković.

Poručio je i da srpski vojnici nisu ubijali zarobljenike.

"Redovna srpska vojska nije ubila nijednog zarobljenika i to treba imati u vidu. Ovih dana slave neke kontroverzne heroje, treba da znaju da naši generali i vojskovođe iz Prvog svetskog rata nikada nisu dozvolili da se ubiju zarobljenici", kaže Marković.

Ističe da su to bile ozbiljna država i vojska i ne samo da nisu ubijali, nego su oficiri nosili sablje, išli su u pozorište, svirali klavir.

"Dok, sa druge strane, prvi koncentracioni logori u Evropi su napravljeni za Srbe, prvo za Srbe iz Bosne, a onda za Srbe iz Srbije. Sa jedne strane je Austrugarska naše ljude trpala u koncentracione logore, a na drugoj strani mi austrougarske zarobljenike smo držali po najvišim međunarodnim standardima", naglašava Marković.

Kada je reč o broju žrtava koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu, Marković kaže da se vodi bizarna rasparava i da ima ljudi koji povećavaju taj broj.

"Meni je milo da je izgleda bilo manje žrtava, jer sada kada su ozbiljno prebrojani mrtvi manje je žrtava od tih milion i 300.000. Nekoliko miliona Srba je danas živo zahvaljujući tome što smo pogrešno prebrojali žrtve u početku", zaključuje Marković.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike