Manjak kovanica za kusur i bakšiš – problem i kupaca i prodavaca
Jedan, dva ili pet dinara sve češće ostavljamo prodavcima, uz poznatu rečenicu – "zadržite kusur". Iako kovani novac u Srbiji nije presudan za ukupan platni promet, ipak nije beznačajan.
S druge strane, prodavci rade po principu: čist račun – duga ljubav. Ponekad rade i na svoju štetu.
"Zaokružimo uglavnom na našu štetu. Ako treba da vratim pet, vratim deset, ako treba da vratim dva, vratim pet, uglavnom da kupac ne bude oštećen", kaže jedna prodavačica.
A koliko će kovanica biti u prometu, određuje NBS. To zavisi i od troškova izrade, ali u centralnoj banci kažu da se vode i time da u prometu bude dovoljno i kovanog i papirnog novca.
"Narodna banka Srbije obezbeđuje dovoljne količine kovanog novca svih apoena, kako bi u svakom trenutku mogla da odgovori zahtevima banaka kako po količini kovanog novca, tako i po njegovoj apoenskoj strukturi. Koja količina kovanog novca će biti preuzeta od banaka, zavisi od njihovih potreba, odnosno potreba njihovih klijenata za kovanim novcem, navodi u saopštenju NBS.
Upućeni kažu – na količinu kovanog novca utiču i navike potrošača. Mnogi gomilaju, trgovci čuvaju za vraćanje kusura, a sve češće se plaća karticom.
"Posmatrano iz ugla vrednosti, mnogo su veći troškovi proizvodnje kovanica manjih apoena. Ako posmatramo fiksnu komponentu troškova, ona je ista, to su troškovi vezani za pokretanje mašina, varijabilni troškovi, kako podaci zavoda pokazuju, daleko su viši ukoliko govorimo o apoenima koji su niže vrednosti", kaže Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta.
Kovanica, tvrde nadležni, ipak ima dovoljno, tamo gde ne zveckaju: u aplikacijama za mobilno plaćanje telefonom i na platnim karticama.