Mali za RTS: Najveće povećanje minimalne zarade do sada, reagovaćemo ako bude potrebno

Ministar Finansija Siniša Mali kaže da je uvek teško napraviti balans između interesa poslodavaca i sindikata, te da je država na sebe preuzela ukupan trošak povećanja minimalne zarade.

Procenat povećanja je 14,3 odsto, a ministar ističe da je reč o procentualno najvećem povećanju ikada.

"Godine 2012. minimalna zarada je bila 15.700 dinara, sa ovim povečanjem prvi put prel 40.000 dinara. To je dva i po puta veće povećanje za period od samo 10 godina", rekao je Mali.

Napominje da bi povećanje poslodavce koštalo 350 miliona evra.

"Imali smo poslodavce koji su rekli u uslovima krize mi nemamo prostor da povećamo i plate, onda smo mi kao država rekli – mi ćemo da preuzzmemo celokupan teret. Ni na koji način ne želimo da dovedemo poslodavce da kažu – zbog povećanja minimalne zarade, mi ćemo da otpuštamo ljude", rekao je Mali.

Kod ovog pitanja, dodaje, važna su dva faktora.

"S jedne strane, hoćemo da povećamo i očuvamo životni standard građana Srbije, to je deo paketa", rekao je Mali i dodao da će 1. januara biti povećane plate u javnom sektoru (povećanje od 12,5 posto), kao i penzije (ukupno 20,2 posto).

S druge strane je, dodaje, to što svaki šok na strani poslodavca može da izazove otpuštanja i povećanje broja nezaposlenih. Napomenuo je da je prema poslednjim podacima stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto, te da je reč o, kako kaže, istorijski najnižoj stopi.

Na primedbe sindikata da minimalnoj zaradi nedostaje još 10.000 dinara da bi mogla da parira potrošačkoj korpi, ministar odgovara da su to različite stvari, te da je minimalna zarada ekonomska a ne socijalna kategorija.

"Minimalna zarada je tu da obezbedi da ukoliko poslodavac uđe u poslovne probleme, da ima obavezu do maksimalnog roka od šest meseci da svojim zaposlenima isplaćuje minimalnu zaradu", rekao je Mali.

Podsetio je na mere koje država preuzima u vremenima krize.

"I dalje imamo kontrolisanu cenu osnovnih životnih namirnica, goriva, i dalje imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, osim Gruzije, ako se ne varam. Na različite načine štitimo standard i interese građana", rekao je Mali i dodao da je povećanjae minimalne zarade veće od inflacije.

Minimalna cena rada, objašnjava, zavisi od faktora kao što su rast BDP-a, stepen inflacije, broj zaposlenih.

"Cilj je da povećamo minimalnu zaradu, time povećavamo i prosečne plate", rekao je Mali i dodao da je krajnji cilj da sledeće godine prosečna zarada bude 710 evra i da se ide ka zaradi od 1.000 evra.

Za dalji razgovor sa sindikatima je, kaže, otvoren.

"Čeka nas teška zima, teška naredna godina, samo ako smojedinstveni možemo sve ovo da prebrodimo. Ukoliko se situacija pogorša, da reagovaćemo", rekao je Mali.

"Kredit iz Emirata neće uvećati javni dug"

Upitan da li će milijardu evra kredita koje Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata povećati javni dug, ministar je rekao da neće.

"Mi uzimamo kredit od Emirata po kamatnoj stopi od 3 odsto, ukoliko bismo danas izašli na tržište kapitala, to bi bilo od 7 do 7,5 odsto", rekao je Mali.

Na ovaj nain se, kaže, štedi novac, jer će se ovaj, jeftiniji kredit, koristiti za refinansiranje starih, skupljih kredita koji u januaru dolaze na naplatu.

Govoreći o visini javnog duga, koji je u ovom trenutku 30 milijardi, ministar objašnjava da se udeo javnog duga mora gledati u odnosu na jačinu ekonomije.

"U Nemačkoj je 2.475 milijardi evra javni dug, to je 80 puta više, a je l bi neko rekao da je Nemačka slaba? Ne", kaže Mali.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike