Lokalni izbori 2018.: Baš kao prava bitka za Beograd

Izbori za Skupštinu Beograda ulaze u završnicu i sve je izvesnije da će vlast ostati vlast, samo se ne zna koliko nadmoćno i ko će sve još imati odbornike. U igri je, kao i 2014, scenario sa samo četiri liste iznad cenzusa i velikim rasturom glasova, ali moguće je i da dvostruko više lista pređe cenzus, što bi delom izmenilo političku konfiguraciju. Otuda je završnica kampanje burna…

U Beogradu s njima nema neizvesnosti!

To je varijacija nekadašnjeg socijalističkog slogana koji je očito još na snazi, ali se prevashodno odnosi na Aleksandra Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS), odnosno koaliciju oko njega i nje za predstojeće beogradske izbore. Slično prošlogodišnjim predsedničkim izborima, u trku ulaze sa nadmoćne pozicije i s velikom verovatnoćom “za” očekuju isto tako nadmoćnu pobedu, možda i samostalno formiranje vlasti.

Tu su, naravno, kao nezaobilazan začin svih vlasti poslednjih decenija i socijalisti (SPS), koji u poslednjoj sedmici predizborne kampanje sve uspešnije odolevaju – cenzusu, odnosno grabe iznad njega, bez izgleda da doskoče još nekoliko dana aktuelnom rezultatu (11,49 odsto iz 2014).

IZMEĐU ČETIRI I OSAM:Opozicija i dalje sanja istorijski preokret, ali po svemu sudeći najveći benefit izbora biće objedinjavanje ili bar uspostavljanje demokratske unije koju bi činile Demokratska stranka (Dragan Šutanovac), Nova stranka (Zoran Živković) i Socijaldemokratska stranka (Boris Tadić). Naravno, pod uslovom da njihova koalicija “Da oslobodimo Beograd” preskoči magičan cenzus od pet odsto i opstane na političkoj sceni Srbije.

Nekoliko dana pre 4. marta sva predizborna istraživanja javnog mnjenja, manje ili više validna, ali dostupna javnosti, pokazuju da o prelasku cenzusa, sem “vučićevaca” i socijalista, ne moraju da brinu još Dragan Đilas (Lista “Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju”) i Aleksandar Šapić (“Gradonačelnik”).

U zoni “oko” cenzusa, sem demokrata, još su dve desničarske liste (radikali i Dveri & DJB) i kontroverzni Ljubiša Preletačević Beli (“Zato što volimo BELOVGRAD”). Ponekom odborničkom mestu mogu se nadati i neke od manjinskih lista, a naviše izgleda ima Stranka pravde i pomirenja Muamera Zukorlića. Napokon, vrlo je neizvesna i sudbina liste “Ne da(vi)mo Beograd – žuta patka…”, jedinog stvarno autentičnog građanskog pokreta, koji se dosad nije oprobao na izborima. Bio je delom uspešan u animiranju protesta građana, umrežen je sa sličnim pokretima širom Srbije, ali nije imao široku promociju u tradicionalnom smislu – na društvenim mrežama jeste.

Ukoliko se svi koji se vrte oko pet odsto domognu cenzusa, politička konfiguracija Skupštine Beograda donekle bi se izmenila, pošto bi je činilo osam lista (plus manjinski odbornici). Praktično, moglo bi se dogoditi da i sa više osvojenih glasova (i u broju i u procentu) nego pre četiri godine, vodeća lista ima manje mandata. No, i dalje kao vrlo velika postoji mogućnost da četiri, najviše pet lista osvoje mandate, što znači da će se glasovi dati 4. marta za neku od preostalih 20 ili 19 koje ostanu ispod crte deliti prema Dontovom sistemu – najviše onima koji su i osvojili najviše glasova, pa redom.

No, to će biti jasno već 4. marta uveče.

Ono što je sada izvesno jeste da izborna kampanja podseća na trku slona i miš(ev)a, što po očiglednoj razlici u internim resursima, novcu i aktivistima, pre svega, što u dostupnosti javnih resursa, državnih i medijskih, koji su bez ograničenja na raspolaganju predstavnicima vlasti, a opozicija ih dobija na kašičicu.

ZAKON JAČIH, ŽIVI ZIK, GIK:Kampanja je negativna, nije fer i demokratska, ocena je Raše Nedeljkova iz Posmatračke misije CRTA sa predstavljanja rezultata istraživanja predizbornih aktivnosti od 10. do 24. februara: “Funkcionerska kampanja, zloupotreba javnih resursa i pripisivanje rezultata javnih institucija isključivo strankama (vladajućim koje su na izbornoj listi, prim. J. J.) dalje odlikuju kampanju za beogradske izbore, pa se stiče utisak da njome vlada zakon jačih mišića, odnosno da zakon po svojoj volji tumači i sprovodi onaj ko ima političku moć.”

Posebno zabrinjavajući za Nedeljkova je izostanak reakcije Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM) na zloupotrebe javnih resursa i neetičko izveštavanje medija. Primerice, samo CRTA je Agenciji do 24. februara podnela 35 prijava, a REM-u je stiglo više stotina prijava. Koliko se zna, postupao je samo po dve – zabranio je sporni spot SNS u kojem se vide fotografije Đilasa i Šapića, iako se oni nisu protivili, a potom je REM odobrio Đilasov spot u kojem se pominje lista br. 1 (Vučićeva), premda bi po zakonu bilo razloga za zabranu. Što, napokon, dođe kao neka vrsta kompenzacije.

U ovogodišnjoj kampanji “izmišljen” je i tzv. živi zid, a praktikovali su ga isključivo aktivisti SNS-a za ograđivanje štandova drugih lista. Istovremeno, oni (aktivisti SNS) su više puta napadnuti, bilo je napada i na predstavnike drugih lista, pa i na čelnike, ali nesumnjivi rekorderi po broju izdržanih ne samo verbalnih napada u stvarnom i virtuelnom svetu, jesu aktivisti Inicijative i liste “Ne da(vi)mo Beograd”. Što, između ostalog, unosi već nagoveštenu neizvesnost u pogledu njihovog mogućeg izbornog rezultata jer su oni nesumnjiva atrakcija društvenih mreža, a izražena kampanja putem društvenih mreža jedna je od odlika ovogodišnjih beogradskih izbora.

Još jedna odlika beogradskih izbora 2018. biće spornost nekih proglašenih izbornih lista, što je delimično na račun Gradske izborne komisije, delom na konto Upravnog suda, kao druge instance. Političke spekulacije o fantomskim, podmetnutim i ostalim listama teško su proverljive, ali primedbe na liste “Ljubiša Preletačević Beli – Zato što volimo BELOVGRAD” (22. na zbirnom listiću) i “Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Milorad Radulović” (23) nisu u spekulativnom domenu.

Preletačević je, mimo zakonskih rokova, promenio i ime i prezime (na listi mora biti zakonito, a da bi njegova lista našla mesto na zbirnoj, a u vreme zaključenja ovog broja (utorak, 27. februar) u pravnom postupku je, koliko se zna, ostala lista “Dosta je…”, pošto je čelnik Pokreta DJB Saša Radulović podneo Ustavnom sudu žalbu sa zahtevom da hitno donese privremenu meru kojom će ”sprečiti lažnu listu ‘Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad’ da učestvuje na beogradskim izborima. Dva su razloga za to – šteta koja može nastupiti za listu DJB & Dveri (“Da ovi odu, a da se oni ne vrate”) i dovođenje potencijalnih birača u zabludu.

Pre toga Upravni sud je odbacio prigovor Saše Radulovića (i još tri druga prigovarača) jer, navodno, kao poslanik nije ovlašćen da podnese prigovor iako Zakon o lokalnim izborima u članu 52 taksativno kaže: “Birač, kandidat za odbornika ili predlagač kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavljivanja rezultata izbora.”

Iako je spor i dalje u toku, vrlo je verovatno da će se i Ustavni sud prikloniti mišljenju Upravnog, koji je zaključio da je GIK ispravno odbacio prigovor pošto nema pravo da menja – ni sugeriše – izmenu imena niti da razmatra eventualno dovođenje birača u zabludu.

MEDIJI:Ono što beogradske izbore dodatno razlikuje od ranijih jeste intenzitet funkcionerske kampanje u kojoj su angažovani i najviši državni funkcioneri. Dodatnu, nimalo zanemarljivu prednost vladajućim strankama obezbedila je duga pretkampanja – u kojoj se nagađalo hoće li biti ili ne prevremenih gradski izbora, a onda hoće li uzgred biti i vanrednih republičkih. Tome valja dodati da je jedina sigurna opoziciona pozornica – parlament – opet mesecima “zaključana”, kao i u vreme prošlogodišnjih predsedničkih izbora.

I, naravno, mediji su više propagatori vlasti nego izveštači, dobrim delom zbog izražene funkcionerske kampanje. Prema analizi Transparentnosti Srbija, tokom šest sedmica kampanje lista “Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd” ubedljivo je najzastupljenija na naslovnim stranicama dnevne štampe u Beogradu sa 283 pojavljivanja, od čega čak 245 u pozitivnom kontekstu. To je za 70 više od svih ostalih lista zajedno, koje skupa imaju 173 pozitivne objave.

Sam Vučić se kao predsednik države i partije na naslovnim stranama “plasirao” 155 puta, a samo u 20 slučajeva to nije bilo pozitivno (sedam neutralnih i 13 negativnih). Sa dobrim zaostatkom unutar liste prati ga gradonačelnik Siniša Mali (33 pozitivne naslovnice i samo tri negativne). Sve u svemu, lista ima ukupno 283 pojavljivanja, a samo 28 negativnih (verovatno je indikativno što su sve u – Danasu).

Takođe, od 110 tekstova o Đilasu 64 su negativna, većina u tabloidima. I prema nalazima CRTE i u drugom periodu kampanje ne postoji ravnopravna zastupljenost predstavnika vladajućih i opozicionih partija u medijima, ali se disproporcija pred kraj kampanje smanjila sa četiri puta veće zastupljenosti stranaka vlasti na dvostruko veću zastupljenost.

No, to će se sigurno promeniti neposredno pred izbore jer izborna tišina počinje u ponoć između 1. i 2. marta, pa će u etru i na naslovnicama, gradilištima, elektranama, parkovima, bolnicama moći da budu samo vladajući funkcioneri!

I u Beogradu, ali i u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, gde će takođe 4. marta građani birati odbornike.

Bg-izbori 2014-2018.

Na izborima za Skupštinu Grada Beograda 2014. nastupilo je 23 liste. Najviše podrške imao je SNS i osvojio 43,62 odsto glasova, odnosno 63 mandata. U Skupštinu su ušli još i DS sa 22 odbornika (15,7 odsto glasova), koalicija SPS-PUPS-JS sa 16 odbornika (11,49 odsto glasova) i DSS sa devet odbornika (6,39 odsto glasova).

Ostale liste osvojile su manje od jedan odsto glasova Beograđana. Prema rezultatima GIK-a, na birališta je izašlo 50,66 odsto, odnosno 805.046 birača.

Na ovogodišnjim izborima ima 24 liste sa 1.552 kandidata. Sve liste su isturile najmanje 37 kandidata/kinja, što im daje za pravo da imaju člana i zamenika člana u proširenom sastavu biračkog odbora. Ukoliko bi sve to i uradile, prema analizi Demostata, bilo bi to oko 68.000 članova!

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike