Ljubavni jadi – otvaranje dnevnika

Bila sam četvrti razred osnovne škole kada sam počela da pišem svoj prvi dnevnik. Bio je žut i imao katanac na sebi. Imala ga je i moja dve godine starija sestra, ali je njen bio roze. Takođe uvek zaključan. Ali ključ isti.

Nema mesec dana otkako sam ga, dvadeset godina kasnije, kao neku vremensku kapsulu, opet otvorila. Nisu u njemu bile tajne, ali jeste poneka kletva kojom sam upozoravala sestru da ga ne čita. Predostrožnost kao posledica činjenice da sam ja uredno čitala njen.

Godina je 2000. Piše tačan datum i vreme kada sam beležila trenutke: 14. novembar, 19 časova:

Dragi dnevniče,

Danas nam je došao tatin drugar Gagi u goste. Doneo nam je čokolade. Baka uvek kaže da kada ideš negde u goste moraš da poneseš bar tursku kafu.

Okrećem stranice.

Dragi dnevniče,

Umro nam je Bluskaj (tako nam se zvala ribica, plavi borac, kojeg smo tada čuvali). Mnogo sam tužna. Tata kaže da ćemo ga sahraniti na Kalemegdanu. Već mi mnogo nedostaje.

Aprilililili!

Da li je moguće da sam sa 11 godina bila toliko morbidna? Izmislila da je umro kućni ljubimac, kako bih prevarila samu sebe! I uspelo je, nakon dve decenije.

Na ponekim stranicama je i komentar moje sestre, informiše me da ga je čitala.

Godinama kasnije, krajem srednje škole, kada su počeli prvi ozbiljniji ljubavni jadi kupila sam ljubičastu svesku sa naslikanim parom koji igra tango. Pisala sam melodramatično, čak i sa ponekim stihom. Blam me dok čitam, ali ću ipak podeliti nekoliko rečenica.

2. jul 2008.

Ispisujem nove stranice i strah me je što su i one posvećene njemu… Juče sam saznala da sam upisala faks na budžet, ali to je nebitno. Bitni smo ples i ja i svaki pokret koji odigram dok mislim na njega…

Čitajući dnevnik, u nadi da ga niko nikada neće pronaći, jer mi je žao da ga bacim, otkrivam pravilnost da sam se na svaka tri meseca smrtno zaljubljivala.

Nikoga od njih nema na fotografijama, ali stotine ispisanih redova i žulj na domalom prstu koji sam tada dobila, svedoče o mojim osećanjima, o zbrkanim mislima, maštanjima, snovima, naivnosti, nedostatku hrabrosti.

Godine studiranja i sve što je usledilo nalazi se na mom Fejsbuk nalogu. Trivijalnoj zameni za dnevnik.

O njemu ćemo drugi put.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike