Libija pred izbore – mač islama, majstor opsada i političari

Punih deset godina kasnije, "mač islama", kako u prevodu s arapskog glasi njegovo ime, odlučio je da se kandiduje na predsedničkim izborima protiv trojice rivala – bivšeg šefa policije, komandanta jedne od libijskih vojski i čoveka koji voli da ga nazivaju političarom.

Prvi direktni predsednički izbori u Libiji i prvi izbori uopšte od 2014. godine, kada je međunarodna zajednica pokušala da glasanjem sastavi zemlju izlomljenu posledicama građanskog rata i intervencijom NATO-a, najavljeni su uprkos jasnim pokazateljima da će suprotstavljene strane teško prihvatiti autoritet čoveka koji bude izabran na najvišu funkciju u razorenoj, ali naftom bogatoj državi.

Nekoliko nedelja pred izbore, ipak, ostaje nejasno ko se uopšte može kandidovati na izborima, u kojim će pravnim okvirima izbori biti održani, a posle serije protesta posle objavljivanja kandidatura Sejfa el Islama i Kalife Haftara, da li će izbori uopšte biti mogući.

Decembarski izbori su ključni deo plana Ujedinjenih nacija za okončanje deset godina dugog haosa koji vlada u Libiji. Parlamentarni izbori, koji su prema prvobitnoj ideji trebali da budu održani istovremeno sa predsedničkim, već su pomereni za sredinu februara.

Slučaj Sejf el Islam

"Bog uvek ostvari svoje zamisli, čak i kada nas nevernici mrze", rekao je Gadafijev sin objavljujući kandidaturu na predsedničkim izborima, nadovezujući se, suštinski, na govor koji je održao pošto su mu pobunjenici, deset godina ranije, mučili i ubili oca i brata.

Libijska izborna komisija potvrdila je kandidaturu Gadafijevog sina, ali je ta odluka razbesnela Veće staraca u nekadašnjem centru pobune, Misrati, koje je stanovnike Libije pozvalo da bojkotuju izbore.

Sejf el Islam se nalazio u rukama pobunjenika punih šest godina, pošto su ga u novembru 2011. godine uhvatili borci iz Misrate. Lokalni sud ga je 2014. godine osudio na smrt, obrazlažući presudu protivljenjem "Arapskom proleću", ali je ta presuda, zbog pritisaka iz inostranstva i opasnosti da bi takav potez mogao izazvati novi haos u Libiji, jednostavno zaboravljena. Rivalske vlasti na istoku Libije su smrtnu presudu Sejfu el Islamu ukinule.

Optužnicu protiv Sejfa el Islama podigao je i Međunarodni krivični sud, ali je i ona nekako pala u drugi plan zbog navodnog nedostaka dokaza, ali i ozbiljnog protivljenja niza afričkih država, koje smatraju da se to telo neproporcionalno i selektivno fokusira na zločine u njihovim zemljama.

Ove tvrdnje su dovele do toga da je Afrička unija, još pre desetak godina, savetovala članicama da ne ispunjavaju naloge suda, kao i da nemaju obavezu da to čine.

Kandidatura Gadafijevog sina iznenadila je Amerikance, pa je Stejt department saopštio da je "za SAD teško da vide da Sejf el Islam preuzima poziciju u Libiji".

Ostatak sveta se još nije oglašavao o ovom pitanju, ali su Rusija i Egipat, pre par godina, smatrale da bi Gadafijev sin mogao izaći kao pobednik nekih budućih predsedničkih izbora.

Slučaj bivšeg ministra policije

"Novu Libiju" glasačima je obećao bivši ministar policije, Fati Bašaga, navodeći da će buduće ustrojstvo države biti zasnovano na pravdi, ljudskim pravima i tržišnoj ekonomiji.

"Libija se neće vratiti u stanje koje je vladalo pre 2011. godine", rekao je Bašaga u Tripoliju, udarajući direktno na Sejfa el Islama. "Okončaćemo vreme patnje, suza i krvi".

Bašaga je bio političar u vreme Gadafijeve vladavine, a zatim je postao uspešan poslovni čovek. Početkom 2018. godine bio je postavljen na mesto ministra unutrašnjih poslova, što mu je učvrstilo autoritet na zapadu zemlje.

Analitičari tvrde da ima odlične odnose sa Turskom, Francuskom i Amerikom, ali i sa Rusijom i Egiptom – državama koje podržavaju nominalno rivalsku frakciju na istoku Libije.

Smatra se da ima odlične odnose sa brojnim milicijama iz Misrate, koje su pre dve godine zaustavile ofanzivu rivalskih oružanih grupa na Tripoli.

Tokom pregovora o prelaznoj vladi slovio je za kandidata za premijera, ali je na kraju to mesto pripalo Abdulu Hamidu Mohamedu Dbeibi.

Kalifa Haftar – čovek za opsade

Čovek koji je mesecima držao Tripoli pod opsadom, Kalifa Haftar, koji se svojevremeno proglasio feldmaršalom, treći je u nizu kandidata za budućeg predsednika Libije. Kao i u slučaju Sejfa el Islama, njegovoj kandidaturi se žestoko opiru oružane i svakojake druge grupe sa zapada države, kao i Amerikanci pred čijim se sudovima vodi nekoliko procesa za ratne zločine koje su navodno počinile njegove snage.

"Ne tražim vlast ni status, već želim da vodim narod ka slavi, napretku i prosperitetu", rekao je Haftar pošto je predao kandidaturu.

Frakcije sa istoka Libije, na čije glasove računaju i Haftar i Sejf el Islam, unapred su upozorile rivale da će poštovati odluke prelazne vlade samo do 24. decembra za kada su zakazani izbori.

Haftarova ofanziva na Tripoli 2019. godine okončana je posle žestokih borbi koje su delove prestonice ostavile u ruševinama, ispod kojih su, kako tvrde rivalske grupe, skrivene masovne grobnice žrtava njegovih snaga.

Haftar je u više navrata demantovao te optužbe, ali je nekoliko ljudi iniciralo podizanje optužnica pred američkim sudovima. Pred sudom u Virdžiniji je optužen da je, tokom opsade Tripolija, "izgladnjivao" ljude koji su se nalazili na suprotnoj strani fronta, pa su bili prinuđeni da "jedu korenje i travu". Optužbe za seriju ubistava koje su počinile njegove snage odnose se na opsadu Bengazija 2016. godine.

Smatra se da je njegov uticaj u dobroj meri smanjen posle neuspeha pohoda na Tripoli, ali ga i dalje prati "slava" koju je pokupio dok se borio protiv Izraela tokom Jomkipurskog rata i nešto kasnije, kada je s grupom oficira planirao pobunu protif Gadafija.

Posle tri godine provedene u zatvoru, preselio se u Ameriku gde je živeo u neposrednoj blizini sedišta Centralne obaveštajne službe u Lengliju. U odsustvu, Gadafijev sud ga je osudio na smrt, a posle građanskog rata bio je jedan od glavnih komandanata vojske nove države.

"Najmoćniji komandant", kako su ga zvali protivnici, pokrenuo je 2014. godine ofanzivu protiv islamista koji su ratovali na strani Opšteg nacionalnog kongresa, što je na koncu preraslo u novi građanski rat u Libiji.

Njegova, kao i kandidatura Sejfa el Islama su na meti ozbiljnih kritika Zapada, mada su diplomate iz tih država sklone stavu da bi stvarnu moć ove dvojice kandidata valjalo isprobati na glasačkim mestima.

Slučaj Aguile Saleha Ise

I nekadašnji predsedavajući libijskog parlamenta, Aguila Saleh Isa je najavio kandidaturu za predsednika Libije, iako je dugo bio pod sankcijama SAD i Evropske unije zbog odbijanja da prizna vlast vlade nacionalnog jedinstva, koju su isposlovale Ujedinjene nacije.

"Želimo da prevaziđemo prošlost, zatvorimo poglavlje ispunjeno konfliktima i okrenemo se budućnosti", rekao je Saleh.

Sankcije protiv bivšeg predsedavajućeg parlamenta su ukinute početkom godine, kada je formirana nova prelazna vlada sa zadatkom da trasira put ka izborima.

Bio je predsedavajući parlamenta, ali je bio prisiljen da napusti Tobruk, zbog pritiska milicija iz Misrate. Pripadnici Islamske države su bombama zasule njegovu kuću, benzinsku pumpu i policijsku stanicu u mestu El Kuba 2015. godine. U ovom napadu ubijeno je ukupno 40 ljudi, ali ni do danas nije ustanovljeno koliko je stradalo u okolini kuće u kojoj je živeo.

Godinama važi za bliskog saveznika Kalife Haftara, kojeg je 2015. godine postavio za komandanta oružanih snaga, ali i nagovorio da prekine opsadu Tripolija.

U složenom političkom procesu koji je usledio, Saleh je proglašen "najvećim gubitnikom", jer mu je, navodno, bilo obećano da će biti prvi čovek predsedničkog veća.

Očekuje se da će do isteka roka za prijavu, 7. decembra, kandidaturu istaći i bivši libijski premijer Ali Zeidan i nekadašnji ambasadori Arif ali Najed i Ibrahim Dabaši.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар