Libija, Haftar protiv Gadafija

Sudije i službenici suda u Sabhi, po drugi put za svega nekoliko dana, nisu uspeli da uđu u kancelrije, jer su ih u tome sprečili maskirani i naoružani pripadnici jedinice bliske jednom od predsedničkih kandidata.

Libijski mediji javljaju da su na kamionetima parkiranim oko zgrade suda viljivi amblemi 115. brigade "Tarik bin Zijad", koja je deo snaga pod komandom samozvanog "feldmaršala" Kalife Haftara koji, takođe, ima predsedničke ambicije.

Na taj način, rasprava o žalbi Sejfa al Islama je odložena na neodređeno vreme, jer prepreku daljem postupku, osim naoružanih vojnika, predstavlja i činjenica da je jedan od sudija odbio da se pojavi na poslu.

Libijska izborna komisija odbacila je pre nedelju dana kandidaturu Sejfa al Islama.

"Mač islama" kako u prevodu sa arapskog jezika glasi ime Sejfa al Islama, neće moći da se kandiduje za predsednika Libije, jer se njegovo ime nalazi na poternici Međunarodnog krivičnog suda i lokalnog vojnog pravosuđa.

Libijska izborna komisija prvobitno je potvrdila kandidaturu Gadafijevog sina, ali je ta odluka razbesnela Veće staraca u nekadašnjem centru pobune, Misrati, koje je stanovnike Libije pozvalo da bojkotuju izbore.

Odluka izborne komisije, ipak, nije bila konačna, jer je zakonski određeno da konačnu reč o sudbini kandidature Sejfa al Islama ima libijsko pravosuđe.

Decembarski predsednički izbori su ključni deo plana Ujedinjenih nacija za okončanje deset godina dugog haosa koji vlada u Libiji. Parlamentarni izbori, koji je prema prvobitnoj ideji trebalo da budu održani istovremeno sa predsedničkim, već su pomereni za sredinu februara.

Do sada, kandidature za predsedničke izbore podnelo je 98 osoba, saopštila je izborna komisija, od čega 73 u Tripoliju, 12 u Bengaziju i 13 u Sabhi. Do sada je odbijeno čak 25 kandidata.

Osim Sejfa al Islama, kandidaturu su podneli i bivši ministar policije Fati Bašaga, komandant vojske istočnog dela zemlje Haftar Kalifa, bivši predsedavajući libijskog parlamenta Aguila Saleh Isa, bivši libijski premijer Ali Zeidan i nekadašnji ambasadori Arif ali Najed i Ibrahim Dabaši.

Kalifa Haftar, čije su snage zaposele sud, nekadašnji je Gadafijev čovek od poverenja, politički zatvorenik, proteže Centralne obaveštajne agencije i, na koncu, ruski saveznik.

Haftarova ofanziva na Tripoli 2019. godine okončana je posle žestokih borbi koje su delove prestonice ostavile u ruševinama, ispod kojih su, kako tvrde rivalske grupe, skrivene masovne grobnice žrtava njegovih snaga.

Haftar je u više navrata demantovao te optužbe, ali je nekoliko ljudi iniciralo podizanje optužnica pred američkim sudovima. Pred sudom u Virdžiniji je optužen da je, tokom opsade Tripolija, "izgladnjivao" ljude koji su se nalazili na suprotnoj strani fronta, pa su bili prinuđeni da "jedu korenje i travu". Optužbe za seriju ubistava koje su počinile njegove snage odnose se na opsadu Bengazija 2016. godine.

Smatra se da je njegov uticaj u dobroj meri smanjen posle neuspeha pohoda na Tripoli, ali ga i dalje prati "slava" koju je pokupio dok se borio protiv Izraela tokom Jomkipurskog rata i nešto kasnije, kada je s grupom oficira planirao pobunu protif Gadafija.

Posle tri godine provedene u zatvoru, preselio se u Ameriku gde je živeo u neposrednoj blizini sedišta Centralne obaveštajne službe u Lengliju. U odsustvu, Gadafijev sud ga je osudio na smrt, a posle građanskog rata bio je jedan od glavnih komandanata vojske nove države.

"Najmoćniji komandant", kako su ga zvali protivnici, pokrenuo je 2014. godine ofanzivu protiv islamista koji su ratovali na strani Opšteg nacionalnog kongresa, što je na koncu preraslo u novi građanski rat u Libiji.

Njegova, kao i kandidatura Sejfa el Islama su na meti ozbiljnih kritika Zapada, mada su diplomate iz tih država sklone stavu da bi stvarnu moć ove dvojice kandidata valjalo isprobati na glasačkim mestima.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике