Kurtijeve igre i Dodikov „povratak Dejtonu“ – kako se to sve uklapa u Hilov dolazak

Analitičar sa Kembridža Timoti Les kaže da se drama na KiM kreće ka dugo očekivanom "trenutku istine", dok istovremeno Milorad Dodik izgovara da postoji sedam zemalja Evropske unije koje bi priznale eventualnu nezavisnost Republike Srpske i sa Jahorine poručuje da Bosnu i Hercegovinu treba vratiti na fabrička podešavanja.

Pritom, Kristofer Hil, čovek bitne uloge kad se stvarala ovakva BiH 1995. i ovakvo KiM 1999. godine kandidat je za sledećeg američkog ambasadora u Beogradu.

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić smatra da Timoti Les preteruje, dodajući da je "trenutak istine" još daleko uz briselski dijalog i uz proces evrointegracija regiona.

"Vašington ima najveći autoritet u Prištini i može da utiče na kosovske Albance da se do nekog dogovora dođe". Sa druge strane, podsetio je da od početka veka američka politika prema Balkanu deluje iz drugog plana i da će se sada, sa izuzetkom prethodne administracije Donalada Trampa, takva praksa nastaviti.

Nekadašnji potpredsednik Vlade i predsednik koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže da se premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti ponaša iznenađujuće agresivno i da takva politika nije dobila podršku Stejt departmenta.

"Kurti se ponaša neuračunljivo, vukući nerazumne poteze zbog navodnog reciprociteta i borbe protiv kriminala. Smatra da je ocenu svoje politike dobio i na lokalnim izborima gde u samo 12 opština ima svog kandidata u drugom krugu. Njega štite pojedine evropske države poput Norveške, dok su Amerikanci primetili da Kurti pravi greške, navodi Čović.

Da li su fabrička podešavanja povratak izvornom Dejtonu

Docent na Fakultetu političkih nauka Despot Kovačević kaže da se i potezi srpskog člana Predsedništva BiH mogu biti u sklopu kampanje za predstojeće parlamentarne izbore kao i da mogu biti refleks loših rezultata na lokalu gde je izgubio svoje tradicionalno uporište – Banjaluku.

Prema njegovim rečima, novopostavljeni zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Danijel Eskobar je bio povezan sa dolaskom Dodika na vlast 2006. godine.

Dodikovu izjavu "o vraćanju na fabrička podešavanja" vidi kao povratak izvornom Dejtonu. RS je od 1995. gubila ovlašćenja, ali je stvorila ozbiljan subejktivitet sa kojim može da istupa i u međunarodnim okvirima, naglašava Kovačević.

Iako je za Vujačića izneneđenje najava da se Hil iz penzije vraća kao novi ambasador u Srbiji, podseća da se predsednik SAD Džozef Bajden uvek oslanja na ljude koje dobro poznaje, navodeći primer Nikolasa Bernsa (nekadašnji ambasador u Grčkoj, karijerni diplomata u Stejt departmentu i pri NATO-u) koji je predložen za ambasadora u Kini.

Vujačić ukazuje na činjenicu da postavljanje američkih ambasadora u neku zemlju dugačak proces i da, između ostalog, mora da se prođe saslušanje u Senatu.

"Njegova nominacija je objavljena rano, tako da se Hilovo zvanično postavljenje može očekivati do jeseni", kaže Vujačić.

Naglašava i da Hila od svojih prethodnika bitno razlikuje mnogo veće iskustvo sa regionom, nego što su imali njegovi prethodnici. Može imati uticaja na kreiranje politike, ali treba istaći da u u Stejt departmentu ima još četiri nivoa i iznad Danijela Eskobara, dodaje Vujačić.

Čović kaže da se Hil možda vraća iz penzije ali da zna šta je izvorni Dejton.

Smatra da su Dejton najviše kršili međunarodni zvaničnici jer se nisu prema njemu iskreno postavili, namećući svoja rešenja kroz Visokog predstavnika.

Kao i Timoti Les, Kovačević ne isključuje mogućnost oružanog sukoba na KiM, dodajući da se treutna situacija pogoršava na štetu srpskog naroda. Slaže se sa Čovićem u stavu da najveća odgovornost za stanje u Bih i KiM imaju oni koji su garanti Dejtonskog i Briselskog sporazuma. 

Na pitanje kako vidi poruke nekadašnjeg američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija da Beograd mora konačno da odluči da li će biti Putinov prijtelj ili istinska evropska nacija, Vujačić kaže da to nije ništa novo.

"Poznato je da Vašington želi da konačanim sporazumom Beograd prizna Prištinu i da zauzvrat dobije članstvo u EU", konstatuje Vujačić.

Ne očekuje da Bajdenova administracija pojača svoje prisustvo u regionu. "Pre svega, američki predsednik je okrenut domaćim temama i Kini kao glavnom spoljnom rivalu, a gledaće da izgladi odnose sa EU",  dodaje Vujačić.

Čović na Kirbijeve reči odgovara da "nam Kosovo nije ispalo iz džepa da možemo tek tako da ga dajemo".

Kovačević naglašava da u aktuelnom političkom trenutku treba obratiti pažnju i na novu nemačku vladu naročito ako resor spoljnih poslova dobiju Zeleni koji će, smatra, vršiti pritisak na Beograd na temu vladavine prava.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар