Najbrže vesti u Srbiji

Kuburovićeva: Selektivna pravda Haškog tribunala

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija na sednici posvećenoj poslednjem Izveštaja o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Nela Kuburović je ukazala da je pred Tribunalom najveći broj optuženih i osuđenih bio srpske nacionalnosti.

Istovremeno je podsetila da je Srbija posle ratova imala skoro milion izbeglica iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

"Od ukupnog broja pravnosnažno osuđenih lica 70 odsto je osuđenih Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka, šest odsto i Albanaca svega odsto. Ovi podaci svedoče o selektivnom postupanju MKSJ, naročito kada se ima u vidu mandat suda u utvrđivanju pune istine o oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji i pomirenju", ocenila je ministarka pravde Srbije.

Podsetila je da se izveštaju Komesara za izbeglice i UNHCR-a navodi da je po završetku sukoba iz 1990-ih u Srbiji bilo 330.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, 266.000 iz Bosne i Hercegovine i 287.000 lica interno raseljenih sa KIM, posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Zbog toga je, kako je rekla, teško razumeti kako je utvrđen tako mali broj odgovornih lica za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su sa druge samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva.

"Da li smo u pravu, ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal", upitala je Kuburovićeva obraćajući da se članicama Saveta bezbednosti.

Ta činjenica, kako je navela, ostaje tema za razmatranje i buduće ocene o radu Tribinala, uključujući i ocenu istorije.

"Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu. Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak “selektivne pravde"“, navela je ministarka pravde Srbije.

Ministarska pravde Srbije je članicama Saveta bezbednosti skrenula pažnju na inicijativu Srbije da osuđena lica pred Tribunalom služe kazne zatvora u zemljama porekla.

"U državama u kojima izdržavaju kaznu im nije omogućeno sporazumevanje na maternjem jeziku niti imaju priliku za susret sa porodicama ili sa bliskim osobama", navela je Kuburovićeva.

Istakla je da je Republika Srbija spremna da pruži sve garancije da bi, u slučaju upućivanja osuđenih da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, mere bezbednosti bile u potpunosti osigurane i napomenula da Republika Srbija prihvata međunarodni nadzor nad izvršenjem navedenih sankcija.

Govoreći o saradnji Srbije sa MKSJ, Kuburovićeva je podsetila da je efikasnim i neselektivnim procesuiranjem i krivičnim gonjenjem ratnih zločina Srbija pokazala spremnost da se kazne počinioci najtežih krivičnih dela kršenja međunardnog humanitarnog prava, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

"Time je Srbija dokazala posvećenost borbi protiv nekažnjivosti, koja se jasno vidi kroz ukupan broj i rang optuženih koji su procesuirani pred MKSJ", navela je ministarka pravde.

Navodi da je Srbija izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 optuženih lica čije se izručenje zahtevalo, pošto je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti izručen Tribunalu.

"To je nesumnjiv znak da je Srbija sarađivala sa MKSJ na sveobuhvatan način. Nisam sigurna da se isto može reći za bilo koju drugu državu", napomenula je Kuburovićeva.

Ističe da će Srbija nastaviti da procesuira ratne zločine te da isto očekuje i od drugih zemalja u regionu.

"Unapređenje nacionalnog pravosudnog sistema u skladu sa smernicama koje su, između ostalog, definisane i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, usvojenom 2016. godine, ostaje jedan od prioriteta Srbije", napomenula je Kuburovićeva.

Ukazala je da je Vlada Srbije osnovala Mehanizam za praćenje implementacije te strategije, kojim rukovode ministar pravde i Tužilac za ratne zločine.

"Smatramo da će ovaj mehanizam doprineti efikasnosti progona svih lica odgovornih za ratne zločine" zaključila je ministarka pravde.

Ađijus: Haški sud je sudio pojedincima

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus izjavio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Tribunal sproveo pravdu na suđenjima zbog zločina koje su počinili pojedinci, a ne narodi, države ili vlade.

Formiranje Haškog suda je jedan od najponosnijih trenutaka međunarodne zajednice, ocenio je Ađijus, uz konstataciju da su se neki od samog početka plašili tribunala i zbog toga odlučili da štite, čak i glorifikuju, počinioce zločina.

"Od početka je vođena kampanja protiv Haškog suda i dovođeno je u pitanje njegov legalitet, ali je tribunal ostvario ono što je, prilikom njegovog osnivanja 1993. godine, malo ko očekivao", izjavio je predsednik Haškog tribunala.

Navodi da je taj sud, uprkos svim skepticima, završio svoj rad kako je bilo planirano, i istakao da je "misija ispunjena".

"Ponosan sam da danas pred Savetom bezbednosti UN mogu da kažem: Misija je ispunjena", rekao je Ađijus podnoseći poslednji izveštaj Međunarodnog krivičnog truibunala za bivšu Jugoslaviju.

Ocenio je da je formiranje Haškog tribunala bilo prekretnica i jedan od trenutaka kojima se međunarodna zajednica može ponositi.

Dodao da je Tribunal donosio nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu pravdu za zločine koje su počinili pojedinci, a ne narodi ili vlade.

Prema njegovim rečima neuspeh Haškog tribunala značio bi i neuspeh cele međunarodne zajednice.

Navodi da okončanje rada i mandata Tribunala ne znači da je njegov rad završen, jer veliki broj zločina treba da bude procesiran pred sudovima zemalja bivše Jugoslavije.

Ocenjujući da nesrećni događaji poslednjih dana rada tribunala ne treba da zasene poslednje nedelje rada i zaostavštinu suda,

Pozvao je UN da pomogu i podrže institucije i aktere na terenu, jer se revizionizam i nacionalizam ne mogu izgnorisati.

"Odsustvo rata ne znači mir, posebno u Bosni i Hercegovini", rekao je predsednik Haškog tribunala.

Ističe da je Tribunal "svetionik nade u borbi protiv nekažnjenosti za masovne zločine".

Bramerc: Ustrajali smo na načelu lične odgovornosti

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u Savetu bezbednosti UN da rezultati rada tog suda pokazuju da se čak i za najteža kršenja međunarodnog humanitarnog prava može odgovarati ako međunarodna zajednica ima o tome jedinstven stav.

"Naši rezultati pokazuju da najodgovorniji za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava mogu za ta kršenja da odgovaraju ukoliko vlada politika koja se za takvu odgovornost zalaže, a međunarodna zajednica zauzme jednoglasan stav", naveo je Bramerc podnoseći poslednji izveštaj Međunarodnog krivičnog truibunala za bivšu Jugoslaviju.

Govoreći o izostanku pomirenja u bivšoj Jugoslaviji, glavni tužilac Haškog tribunala je ipak ukazao da mnogi i dalje doživljavaju osuđene ratne zločince kao junake, dok se žrtve i preživeli zanemaruju i odbacuju.

"U regionu još uvek ne postoji istinska volja da se prihvate velika nedela iz prošlosti i pođe dalje, nažalost, ponajviše u političkim rukovodstvima", rekao je Bramerc.

Navodi da previše ljudi sluša ratne zločince koji se kriju iza tvrdnji o zajedničkoj odgovornosti.

Ratni zločinci, kako je dodao, uporno tvrde da se ne sudi njima nego njihovom narodu i uporno tvrde da presuda o njihovoj krivici znači da je kriva cela njihova zajednica.

"Suprotno tome, mi smo uvek ustrajali na načelu lične krivične odgovornosti", rekao je Bramerc.

Naglašava da te zločine nisu počinile države ili narodi već pojedinci, a ponajviše najviši politički i vojni čelnici.

"Da bih bio sasvim jasan o ovome: nijedna zajednica nije odgovorna za dela tih ljudi", rekao je glavni tužilac Haškog tribunala.

Dodaje da pravda sa društva skida teret zajedničke odgovornosti i utire put ka razumevanju i prihvatanju.

"Zbog toga pravda, iako sama po sebi nije dovoljna za ostvarenje pomirenja, predstavlja njegov ključni preduslov", rekao je Bramerc.

O dometima tribunala govorili su i predstavnici članica Saveeta bezbednosti.

"Ovo prvi sud nakon nirnberškog i tokijskog koji je sudio za zločine protiv čovečnosti i za genocid. Osudio je mnoge vođe za rat na Balkanu. Podsećamo na presudu za Ratka Mladića. Mladić je osuđen među ostalim za genocid u Srebrenici. Nadamo se da će ova presuda dati neku vrstu mira njegovim žrtvama", navela je predstavnica Sjedinjenih Američkih Država.

Ruski predstavnik navodi da Haški tribunal nije ispunio svoje zadatke.

"Tribunal nije ispunio svoje zadatke nazalost. SUD je primer dvostrukih standarada., nije bio sposaban da igra nezavisnu ulogu Ilustrativno, apsolutna većina slučajeva je protiv Srba 60 odsto, osuđeni su na 1000 godina zatvora. Sa druge strane, neosuđujuće presude za druge strane u konfliktu, između ostalog članova OVK", naveo je ruski predstavnik.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović navodi da je za Hrvatsku neprihvatljiva haška presuda bivšim liderima takozvane "Herceg-Bosne".

"Za hrvatski državni vrh je neprihvatljiva optužujuća haška presuda bivšim liderima takozvane ‘Herceg-Bosne’, kao i utvrđivanje postojanja udruženog zločinačkog poduhvata", navela je Kitarovićeva.

Pred Tribunalom je optužena 161 osoba. Protiv 156 njih pravnosnažno su okončani postupci. Od pravnosnažno osuđenih – 70 odsto je Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka 6 odsto i 2 odsto Albanaca.

Od 1993. godine pa do danas za funkcionisanje Haškog tribunala potrošeno je oko 2,5 milijarde dolara.

Preostale postupke, poput žalbenog u slučaju Karadžića, Stanišića i Simatovića, nastavlja rezidualni Mehanizam.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike