Krstonošići iz Kikinde gaje kikiriki, kakav je prinos na našim prostorima

Za proizvodnju kikirikija Vladimir Krstonošić iz Kikinde se zainteresovao kada je saznao da se ova biljka uspešno gaji u južnoj Rusiji. Rod je izdašan, od jedne semenke nastane do petnaest mahuna. Tehnologija gajenja je slična nekim biljkama koje su ovde dobro poznate.

"Svako ko je gajio soju i krompir, taj može da gaji kikiriki, ne trebaju mu nikakva nova znanja. Znači u ranim fzama je soja u kasnijim fazama je krompir. Može da se šparta, a čim krene bujno cvetanje treba ga zagrtati, često i duboko kao krompir", rekao je poljoprivredni proizvođač iz Kikinde Krstonošić.

Na 13 jutara obradivih površina proizvodnja u ovom gazdinstvu je podređena kulturama od kojih se može dobiti ulje ili brašno.

"Uzgajamo lan, uljani lan. Imamo laneno ulje. Naravno suncokret svako ima, cedimo i suncokretovo ulje. Imamo uljanu tikvu. Nažalost još uvek radimo ručno. Ali takođe planiramo da to ne bude tako nego da se i tu mehanizujemo. Da bi se više imalo vremena, da bi mogli na većim površinama da radimo," kaže Vladimir Krstonošić.

Ideja porodice Krstonošić je da proizvode zdravu hranu po principima organske proizvodnje i da podjednako razvijaju ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Proizvodeno plasiraju sa kućnog praga.

"To su koreni, zemlja je nešto što je prirodno i bavljenje uopšte povrćem ili stočarstvom ili bilo čime drugim to je nešto što je prirodno i normalno od vajkada što se ljudi bave. I to je nešto što je lepo," kaže Martina Krstonišić.

Prosečna površina poljoprivrednog poseda u Srbiji je oko šest hektara, a tu površinu zemlje poseduje blizu dve trećine poljoprivrednika. Ratari na ovakvim posedima ne mogu da zarade. Stručnjaci zato preporučuju da se gaje isplative kulture poput povrća, lekovitog bilja ili jagodičastog voća.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike