Kroz koje probleme i dileme prolazi NATO

Iako je 4. aprila ove godine NATO obeležio 70 godina postojanja, zbog neslaganja oko budućnosti organizacije, posebno stava američkog predsednika Donalda Trampa da je treba raspustiti, nije bilo svečane ceremonije, niti usvajanja Novog strateškog koncepta za narednu dekadu, kao što je bio običaj u proteklih 30 godina posthladnoratovskog perioda.

To je odloženo za kraj godine, a u Londonu je u toku samit 29 država članica.

Formiran na osnovu Glave sedam Povelje Ujedinjenih nacija, NATO je vojno-odbrambeni savez između Severne Amerike i Zapadne Evrope, zasnovan na kolektivnoj odbrani.

NATO je bio reakcija na sovjetsku pretnju i mogući revanšizam Nemačke posle Drugog svetskog rata. Predstavlja vrstu "bezbednosne zajednice" koja ne dozvoljava da se sporovi između država rešavaju sukobom.

Tokom Hladnog rata nije vojno delovao, ali je to činio u posthladnoratovskom periodu. U Bosni i Hercegovini delovao je kao oružana snaga Ujedinjenih nacija.

Vojna intervencija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti, poklopila se sa obeležavanjem 50. godina organizacije i umesto trijumfa, donela je podele među državama u pogledu ishoda intervencije, posebno su bile nezadovoljne Francuska i Nemačka.

Odbijanje Francuske da se vojno angažuje u vojnoj intervenciji u Iraku, skoro da je izazvalo nestanak organizacije, a Sjedinjene Države su se okrenule unilateralizmu. Svaka zemlja je odlučivala o mogućem vojnom angažovanju, i tako je bilo u Avganistanu i Libiji. 

Neslaganja su nastala i oko namere da se postavi  "antiraketni štit" u Poljskoj, koji je premešten u Rumuniju, i da se organizacija proširi na Gruziju i Ukrajinu, što je izazvalo negativnu reakciju Rusije.

Kritike koje je organizaciji nedavno uputio francuski predsednik Emanuel Makron odnose se na: saradnju Turske sa Rusijom i Iranom, a to su rivali Zapadnog sveta, zatim na tursku kupovinu ruskog odbrambenog sistema S 400; na zahtev američkog predsednika Trampa da države više novca izdvajaju za vojni budžet; i razlike između severnih država organizacije koje strahuju od Rusije i južnih, koje traže više novca za socijalno zbrinjavanje migranata.

Zbog svih nesuglasica, predsednik Makron traži formiranje evropske vojske.

Posle Bregzita, i NATO dobija novu dimenziju, kao poslednji, ne samo vojni savez koji zapadne saveznike drži na okupu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike