Kriza na istoku Evrope dovedena do usijanja – NATO u pripravnosti, Rusija negira da planira napad

Dok u Ukrajinu stižu novi kontingenti najmodernijeg američkog naoružanja, šefovi diplomatija EU pozivaju Moskvu na uzdržanost i dijalog. Za sada ne planiraju povlačenje diplomatskog osoblja iz Ukrajine, kao što su to učinile Amerika i Velika Britanija, ali upozoravaju Rusiju da će svaka dalja vojna agresija protiv Ukrajine imati teške posledice.

Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost izjavio je da žele da deluju u koordinaciji sa saveznicima – SAD, Kanadom i Velikom Britanijom.

"Pripremamo snažan paket kaznenih mera, ali danas nećemo o tome odlučivati, jer je procedura u toku", rekao je Borelj.

Jepe Kofod, ministar spoljnih poslova Danske poručio je da su spremni da reaguju sveobuhvatnim, nikada do sada viđenim sankcijama ako Rusija napadne Ukrajinu, jednu suverenu zemlju, kršeći međunarodno pravo i evropski bezbednosni poredak.

Vanredna finansijska pomoć Brisela

U Kijev stiže i vanredna finansijska pomoć Brisela od milijardu i 200 miliona evra. Evropska unija ostaje na strani Ukrajine, poručuje predsednica Evropske komsije.

"Ovaj paket će pomoći Ukrajini da zadovolji finansijske potrebe usled mogućeg konflikta. Očekujemo od Evropskog parlamenta da što pre usvoji ovu makrofinansijsku pomoć. Potom ćemo brzo moći da isplatimo prvu tranšu od 600 miliona evra. Takođe ćemo obezbediti dodatnih 120 miliona evra bespovratnih sredstava", navela je Fon der Lajenova.

Nemačka razočarala NATO, Berbokova poziva na uzdržanost

Nemačka, koja je odbijanjem da isporuči oružje Ukrajini razočarala saveznike u NATO-u, traži diplomatsko i održivo rešenje krize na istoku Evrope. I neke druge članice Unije pozivaju na uzdržanost.

Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke kaže da su u situaciji kada je najvažnije da se spuste tenzije i nastavi dijalog.

"Moramo razgovarati sa ruskom vladom i koristiti različite formate pregovora. Istovremeno, pripremamo se za svaki mogući scenario i u tom kontekstu brinemo o bezbednosti našeg osoblja u Ukrajini", rekla je Berbokova.

Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske istakao je da ne želi novi Hladni rat.

"Taj period je imao tragične posledice za Centralnu i Istočnu Evropu. Mađarski narod izgubio je nekoliko decenija života i ne želimo da se to ponovi", poručio je Sijarto.

Moskva: Kijev rasporedio veliki broj vojnika, informacije sa Zapada protkane lažima

Izveštaji da bi Rusija zbog sankcija mogla da uskrati gas Evropi su primer lažne histerije, poručuju iz Moskve.

Ukrajina je, kažu, rasporedila veliki broj vojnika blizu regiona koje kontrolišu proruske snage, što, kako navode, ukazuje da se Kijev sprema da ih napadne.

"Mogućnost sukoba postoji i sada je vrlo velika, veća nego ranije. Tenzije su eskalirale zahvaljujući aktivnostima SAD i NATO-a. Informacije koje dolaze sa Zapada su pune histerije i protkane su lažima", smatra Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Džonson: To bi mogla biti nova Čečenija

Norveška je savetovala svoje državljane da ne putuju u Ukrajinu bez preke potrebe.

Britanija optužuje Rusiju da potkopova demokratiju i da namerava da postavi proruskog lidera na čelu Ukrajine.

"Moramo jasno staviti do znanja Kremlju da bi to bio katastrofalan korak. Gledano iz ruske perspektive, napad na Ukrajinu bio bi bolan, nasilan i krvav posao. Važno je da ljudi u Rusiji shvate da bi to mogla biti nova Čečenija", upozorava Boris Džonson, premijer Velike Britanije.

Zahuktava se vojna mašinerija

Iza usijane retorike zahuktava se i vojna mašinerija.

NATO pojačava prisustvo u regionu Baltičkog mora, gde su u toku velike vojne vežbe ruske Baltičke flote.

Administracija američkog predsednika Bajdena razmatra i slanje dodatnih pet hiljada vojnika na istok Evrope.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike