Kraljica ratarskih polja dobija subvencije, Srbija šećera ima i za izvoz

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja, osim za domaće potrebe, ima šećerne repe, odnosno šećera, i za izvoz.

S obzirom na to da zbog sukoba u Ukrajini i velike suše, šećer postaje deficitaran u Evropskoj uniji i našem okruženju, domaće proizvođače šećerne repe država će subvencionisati.

Nenad Trkulja, direktor Instituta za zaštitu bilja i član Komisije za priznavanje sorti šećerne repe, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da će proizvođači šećerne repe za narednu vegetacionu sezonu biti subvencionisani sa 35.000 dinara po hektaru proizvodnje, a proizvodnja treba da bude preko 50 tona po hekataru proizvedene repe.

"To je veoma bitna stvar, jer subvencije za šećernu repu u Srbiji nisu postojale, ovo je presedan da smo dočekali momenat da šećerna repa bude subvencionisana, država je to prepoznala jer šećerna industrija u Evropi i u Srbiji je u krizi poslednjih nekoliko godina zbog tržišta koje je 2017. poremećeno ukidanjem kvota na proizvodnju šećerne repe u EU", rekao je Trkulja.

Kaže da se zato stvorio višak šećera, koji je uticao na obaranje cene šećera pa je proizvođaču manje plaćena proizvedena šećerna repa.

Što se tiče uslova, to će kompletno ići preko ugovaranja, preko šećerana, ali je subvencija namenjena proizvođačima repe, za primarnog proizvođača.

"Domaća šećerna industrija je uložila puno u proizvodnju repe osnivanjem istraživačko-razvojnog centra da podrži proizvodnju. To je u skladu sa strategijom tehnološkog i naučnog razvoja Srbije, gde se gleda da nauka bude aplikativna i da se što više implementira u proizvodnju. Uspeli smo da procenat šećera u repi bude kao 2015. godine, na prošlogodišnji rekordni nivo oko 17 odsto", istakao je Trkulja.

Trenutna pozicija na regionalnom nivou

Većina susednih zemalja je smanjila proizvodnju šećerne repe i šećera zatvaranjem velikog broja šećerana.

"Mi imamo situaciju da možemo da proizvedemo za domaće tržište i možemo da izvezemo 180.000 tona šećera na inostrano tržište, to je potencijal za Srbiju od oko 150 miliona evra izvoza", kaže on.

Bitno je da se donela uredba da bi se šećerna repa sa sadašnjih 30.000 hektara podigla na 45.000 hektara, čime bismo uspevali da prozvedemo dovoljno šećera za domaće tržište i da imamo i za izvoz, napomenuo je Trkulja.

Ko može da se prijavi za subvencije

Trkulja kaže da gazdinstva moraju da budu registrovana da bi se prijavila za subvencije, a limit je 500 hektara po proizvođaču.

Dodaje da mali broj proizvođača proizvodi preko 500 hektara, i da će sredstava biti dovoljno, da proizvođači budu zadovoljni jer oni su ostajali u ovoj proizvodnji iako je situacija bila teška, jer šećerna repa zahteva puno rada, to je kraljica ratarskih polja.

Očekuje se i neki prihod iz te proizvodnje, to je ranije bilo moguće jer je odnos uloženog i cene bio povoljan za proizvođača, ali sa obaranjem cene šećera to je sada poremećeno, zato je bitna podrška države, napominje Trkulja.

Koliko će biti šećera za domaće potrebe

Na osnovu ovogodišnjih zasejanih površina proizvešće se 250.000 tona šećera, za domaće tržište je potrebno 200.000 tona, pa će 50.000 tona biti omogućeno da se izveze. Imamo mogućnost da izvezemo mnogo više, 180.000 tona, i to treba da iskoristimo.

Kaže da će nam oko gasa pomoći Mađari, koji imaju samo jednu šećeranu i malu proizvodnju, ovo je prilika da sa domaćim proizvodom možemo da se revanširamo Mađarima na najbolji način.

Zašto se gase šećerane

Šećerane se gase, kako kaže Trkulja, jer se smanjio profit, a ostale kulture koje su mnogo jednostavnije za proizvodnju dobile su neku cenu koju ranije nisu imale, pogotovo sada u vreme sukoba, gde sve žitarice, suncokret, imaju dobru cenu u odnosu na šećernu repu koja je najzahtevnija. Šećerane su gašene, a malu proizvodnju imaju i Hrvatska i Rumunija.

"Mi imamo četiri šećerane, sa ovom količinom zasejane repe – jedna šećerana radi na minimumu, šećerna industrija hoće da podrži proizvođača na taj način da ne zatvori šećerane. Ako se zatvori šećerana, gasi se sirovinsko područje oko šećerane. Šećerane su nam raspoređene regionalno, u Sremu, Banatu i Bačkoj", kaže Trkulja.

Direktor Instituta za zaštitu bilja podseća da smo izvozili u BiH, Albaniju, Severnu Makedoniju, Grčku, Italiju.

Komplikovana tehnologija proizvodnje repe 

Navodi primer Italije, koja ima potrošnju od 1.800.000 tona šećera, a proizvede manje nego Srbija. "Bila je jedna od vodećih zemalja i imala je svoje istraživačke centre, koji su ugašeni. Srbija od 2020. ulazi u razvoj u pogledu proizvodnje repe i šećera. Sa podrškom države na dobrom smo kursu i uspećemo da iskoristimo sve potencijale koji su dostupni", ukazao je Trkulja.

Prema njegovim rečima, tehnologija proizvodnje repe je komplikovana i bez podrške struke i nauke nema napretka.

"Od 2015. došlo je do tehnoloških problema, ovog momenta radimo na razvoju za naredne godine, bez nauke se ne može planirati", zaključio je Trkulja.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike