Kraljevo: Put Spomenika srpskim ratnicima

Golgota spomenika počela je čim se 1913. javila ideja da se na centralnom kraljevačkom trgu oda počast ratnicima koji su živote dali za otadžbinu. Podizanje je prvo odložio Prvi svetski rat. Nakon toga Kraljevčani su se sporili i oko lokacije. Ni izgradnja nije protekla bez trzavica, ali je 1933. tadašnji trg Kralja Aleksandra dobio prepoznatljiv izgled.

 

Polovinom 50-tih godina pokrenuta je inicijativa da se Trg Maršala Tita, kako se tada zvao centralni gradski trg, modernizuje, a glavni urbanista predložio je da se spomenik pomeri na drugo mesto.

Između ostalog, navodio je da mu nije mesto na trgu i da nema umetničku vrednost jer je kopija Spomen kosturnice branilaca Beograda. I pored protesta Solunaca, 1. maja 1960. premešten je na vojničko groblje koje se nalazilo pored gradskog groblja uz obrazloženje da je Generalni urbanistički plan predvideo trg bez ikakvih objekata. Kontroverzna odluka – govore i svedočenja o poseti Slobodana Penezića Krcuna nedugo zatim.

"Izveli su ga na terasu hotela da vidi kako će da izgleda novi centar, on je zapitao:„Šta je sa spomenikom?". Pa kaže, druže Krcune ovo… On ih je izgrdio i rekao im: „Ja sam bio partizan, ali kad Nemci zapucaju, mi pobegnemo. Ovo su ljudi bili koji nisu izlazili iz rova, dok zadnji čovek ne pogine. Sramota što ste to uradili", prepričava Milan Matijević, predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova „Jovo Kursula" Kraljevo.

Dve decenije su se ponosni Solunci svake godine na dan proboja Solunskog fronta okupljali na trgu koji je delom pretvoren u parking.

"I odatle su kretali glavnom ulicom prema groblju. Njih je tada bilo dosta živih, ima lepih fotografija koje na autentičan način čuvaju to njihovo kretanje i prema tom činu", navodi Dragan Drašković, istoričar.

Neretko su stizali zahtevi da se spomenik vrati – uslišio ga je predsednik opštine Zarija Martinović 1980.

"Mi smo pokrenuli postupak promene detaljnog urbanističkog plana za rekonstrukciju trga Maršala Tita i Stare zgrade škole IV kraljevački bataljon", dodaje Milan Matijević.

Martinovićev naslednik Branko Maričić završio je započeto. Kraljevčani su odluku zdušno podržali, a oko 35.000 priložnika pomoglo je i finansijski. Spomenik je vraćen 13. novembra 1982. godine. Svedoci pamte i tačno vreme, bilo je to oko pola 2.

"Osećali smo se odlično, baš se lepo sećam, milina mi je bilo proći", ističe Radoje Šapić, iz Kraljeva.

"Onda je urađen i ovaj trg na kome i dan danas naša dečica se igraju, penzioneri šetaju, Kraljevčani se okupljaju. Nalazimo se kod spomenika", kaže Zoran Čekanović, iz Kraljeva.

Najprepoznatljiviji simbola Kraljeva je, u celini sa trgom i čaršijom, 1990. godine proglašen za nepokretno kulturno dobro.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike