Krađa decenije u Drezdenu dobija sudski epilog – kraljevski dragulji zauvek izgubljeni

Nasilno su ušli kroz prozor sa rešetkama, a onda, za samo nekoliko minuta, sekirom razbili staklenu vitrinu i ukrali desetak komada dragulja iz tri istorijska kompleta iz vremena Avgusta Jakog (1670-1733). Među njima je bio i "Saksonski beli" – dijamant od 48 karata.

To se dogodilo 25. novembra 2019. u drezdenskom muzeju "Zeleni svod" (Grünes Gewölbe).

Gde je plen

Istraga je išla u svim pravcima, a onda se, nakon godinu dana, sredinom novembra 2020, dogodio zaokret. U velikoj raciji u kojoj je učestvovalo 1.600 policajaca, uhapšena su trojica članova berlinskog klana "Remo", a pored njih još i braća blizanci, koji su bili deo tog klana.

Šesti i poslednji osumnjičeni, Ahmed Remo, uhapšen je u avgustu 2021. On je još 2020. odgovarao za provalnu krađu u berlinskom Muzeju Bode i pravosnažno je osuđen.

Međutim, i dalje se ne zna gde se nalazi neprocenjivo vredna kolekcija dragulja. Tragovi su svaki put vodili u prazno. 

Zauvek izgubljeni

Kolekcija dragulja bila je posebna znamenitost "Zelenog svoda". Ukradene dragocenosti su zapravo kraljevski dijamantski nakit, a među njima je recimo i grudna zvezda s poljskim ordenom "Beli orao i mač" koji je optočen dijamantima.

Istoričarka umetnosti Uli Zegers je, neposredno nakon pljačke, za Dojče vele izjavila: "Prvo nisam mogla da verujem, s obzirom na to da je ‘Zeleni svod’ ne tako davno i uz ogromne troškove obnovljen. Bio je to biser, riznica svetske kulturne baštine."

Na pitanje da li se izgubljeni dragulji mogu možda ponovo pronaći, Zegersova je rekla: "Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da je prilično mala verovatnoća da se ova kolekcija dragulja nekad ponovo pronađe u obliku kakva je." Kriminalci će, dodala je, "to jedinstveno kulturno blago da unište, kako bi ga lakše prodali na ilegalnom tržištu." 

Vrednost ukradenih dijamanata

Odmah nakon krađe postavilo se i pitanje koliko su nemački muzeji bezbedni, ali i to ko je odgovoran za gubitak umetničkog blaga. "Sigurna sam da trezor ispunjava međunarodne bezbednosne standarde", rekla je Uli Zegers. Međutim, očigledno je da to nije bilo dovoljno.

Krađa u Drezdenu je "nepovratna" i "ogroman gubitak za čovečanstvo", rekao je stručnjak za bezbednost Štefan Cilkens u intervjuu Dojče vele. On ujedno ističe da se "Zeleni svod" mogao obezbediti protiv totalnog gubitka.

Cilkens procenjuje da bi ukradeni dragulji – kada bi na nekoj javnoj aukciji mogli da se prodaju – dostigli cenu od 150 do 200 miliona evra.

Jedan od najpoznatijih muzeja Nemačke

"Zeleni svod" iz 16. veka, jedan je od najpoznatijih muzeja Nemačke. Tu riznicu je 1723. sagradio saksonski izborni knez i poljski kralj Avgust Jaki.

Od 2006. ponovo je u Drezdenskom dvorcu, nakon što su završeni obimni restauratorski radovi. Zbirku su obišli mnogi, između ostalih i ruski predsednik Vladimir Putin (2006) i njegov američki kolega Barak Obama (2009).

Kolekcija dragulja danas je izložena u dva odeljenja. Istorijski deo nalazi se u prizemlju drezdenskog dvorca, u osam autentično restauriranih prostorija. Na spratu iznad, u novom "Zelenom svodu", izloženi su posebni pojedinačni komadi.

"Zeleni svod" dobio je ime po boji kojom je oslikana njegova unutrašnjosti.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike