Korona napada sve organe, pa i srce – kako sačuvati mišić koji nikada ne spava

U Beogradu se završava 23. kongres Udruženja kardiologa Srbije, gde su u prethodna dva dana predstavljeni naučnoistraživački radovi i održana predavanja iz ove oblasti.

Organizator i jedan od najeminentnijih stručnjaka sa zvanjem evropskog kardiologa, profesor doktor Siniša Stojković, rekao je za RTS da je od 100 naučnih sesija na kongresu njih oko 20 bilo posvećeno kovidu i kardiovaskularnim komplikacijama.

Doktor Stojković, koji je i načelnik Odeljenja za interventnu kardiologiju i kateter ablaciju Kliničkog centra Srbije, ukazao je da nam je pandemija promenila život iz korena, i da nema sfere u koju nije ušla.

Ponovio je da je koronavirus veoma specifičan i da napada praktično sve organe, ne samo pluća i ne izaziva samo upalu pluća, nego može da izazove i zapaljenje srčanog mišića, srčane kese, čak i neke neurološke probleme.

To je, kako kaže, direktan uticaj koronavirusa i veoma je ozbiljno ako zahvati te organe.

"Ako neko ima povišen enzim koji se zove troponin, to znači da je srčani mišić zahvaćen upalom ili pravi neku vrstu akutnog koronarnog sindroma i ti ljudi imaju tri puta veći mortalitet", naveo je doktor Stojković.

Prema njegovim rečima, naučnici su utvrdili da kovid kod velike većine pacijenta ne ostavlja posledice u pravom smislu.

"Zvanični podaci su da virus zahvata srce u okviru svoje infekcije. Kada neko ima kovid, to je od dva do četiri odsto i to bude i prođe. Postoje retkosti, statistika kaže 450 na milion infekcija, to je ispod promila, jako retko bude nekih ozbiljnih posledica da virus zahvati srčani mišić i ostavi posledice", rekao je doktor Stojković.

Međutim, ljudi ne treba da se optrećuju, ali moraju da vode računa ukoliko imaju preskakanje srca, bolove u grudima…

Postoje infarkti i tokom kovida, kaže doktor Stojković i dodaje da u kovid bolnici u Batajnici postoji organizovana sala za kateterizaciju gde se zbrinjavaju takvi pacijenti.

Statistika, kaže, jeste značajna, ali mi moramo napred, znamo da virus može da ostavi posledice na srcu i na drugim organima. 

Jedan od najvećih okidača za srčana oboljenja jeste stres

"Živimo u kompleksnom vremenu, a ono sa sobom nosi stres koji je svakodnevan i nemerljiv i ne možete shvatiti koliko nam utiče na zdravlje i podiže arterijski pritisak", podsetio je doktor Stojković.

Savetuje zdrav način života i ukazuje na dve stvari koje su apsolutni cilj godine u Evropi – prekid pušenja i kontrola arterijske hipertenzije.

Ima tu još, kaže, mnogo faktora kao što su kontrola holesterola, kontrola nivoa šećera.

"Holesterol je dominantan, na godine života ne možete da utičete, ali možete da pređete pet kilometara dnevno, da promenite ishranu, da unosite manje masnoća, a više ribe i povrća i voća", rekao je doktor.

Veoma je važno izbegavati alkohol, muškarci ne smeju da popiju više od pola čašice pića dnevno.

Količina soli je takođe veoma važna, preporuka je do pet grama dnevno.

"Svi koji smanje so, smanjuju arterijski krvni pritisak za pet do deset milimetara i to vam smanjuje šansu za pojavu moždanog udara za 20 odsto, srčane slabosti za 40, a naprasne smrti za 20 odsto", rekao je doktor.

Sve ovo su koristi, koje su, ako se ponašate ispravno, daleko veće od rizika koji nosite, rekao je doktor Stojković.

Srbija ima sjajnu generaciju mladih kardiologa 

Doktor Stojković je rekao da je na kongresu održano oko 100 naučnih sesija, od kojih je 15 do 20 bilo posvećeno kovidu, ali sa podacima i brojevima iz Srbije što je, kako kaže, veoma važno za dalja saznanja. 

"Kada imate svoje brojeve, možete da napravite bolje. Ako nemate svoje brojeve, onda se oslanjate na intuiciju i to onda nije baš najbolje", rekao je doktor Stojković.

Evropsko udruženje kardiologa, čiji je član i Srbija, objavljuje smernice za lečenje različitih grupa bolesti, ali i promoviše mlade stručnjake, kaže doktor i ističe da mi imamo sjajnu generaciju mladih kardiologa. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар