Konverzija zemljišta – da li će oni koji ga koriste postati njeni vlasnici

"Rešavanje problema građevinske industrije, poput izmene Zakona o planiranju i izgradnji i ukidanje naplate konverzije zemljišta, biće u fokusu resornog ministarstva u narednom periodu", navodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

To se, kako su mediji preneli, čulo na sastanku novoizabranog ministra građevinarstva sa privrednicima iz više od 40 najvećih građevinskih kompanija. Radnu grupu za rešavanje tog problema formirao je prethodni saziv Vlade.

"Mi smo ovu inicijativu pokrenuli pre izvesnog vremena, i ka Vladi i nedavno je formirana radna grupa ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infarastrukture i nadamo se da je država prepoznala ovaj problem i da idemo u pravcu izmena zakona koji uređuje konverziju uz naknadu", kaže Jasmina Radovanović iz Radne grupa za izmenu Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, NALED.

Konverzija je sporna od donošenja Zakona 2009. Na primedbe Saveta za borbu protiv korupcije da se taj zakon usvaja zbog tajkuna, nadležni su odgovarali: Odnosi se na vlasnike stanova u soliterima u Novom Beogradu, a učesnici spornih privatizacija moraće da plate naknade za zemljište.

Tada je Mreža za restituciju tražila od nadležnih da se prijavljeno oduzeto građevinsko zemljište, do primene Zakona o restituciji, izuzme iz postupka poklanjanja trenutnim korisnicima. Trinaest godina kasnije ponavljaju isti zahtev.

"Ustavni sud je veoma jasno po tom pitanju u nekoliko svojih odluka dao jasan odgovor dakle, građevinsko zemljište se nakon postupaka privatizacije, stečaja, izvršnih postupaka, može ali ne mora pretvoriti u pravo svojine. Međutim, ukoliko se pretvara u pravo svojine trenutnog korisnika, to su ove kompanije, ono se može pretvoriti samo uz plaćanje tržišne naknade, uz plaćanje tržišne cene", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

O promenama Zakona do sada se razgovaralo samo na jednom sastanku Radne grupe, u kojoj su predstavnici dva ministarstva, Privredne komore Srbije i Američke komore, Saveta stranih investitora, Direkcije za imovinu, Agencije za restituciju i Geodetskog zavoda.

"U katastru nije evidentirana celokupna državna imovina. Razni su razlozi, nekada prosto građani nemaju svu potrebnu dokumentaciju. Tu je bitno da ih preko sredstava javnog informisanja pozovemo, da oni budu svesni da će da zaštite svoja prava koja imaju na parvo korišćenja na javnoj imovini, a sa druge strane kako bi i sam katasatr bio ažuran u tom pogledu", kaže Radovanovićeva.

"Prosto je nedopustivo da u 2022. nakon pet, šest sedam decenija od prisilnog oduzimanja imovine građana Srbije, preko dva miliona građana Srbije, građevinskog zemljišta – da se razmišlja o tome da se to zemljište, umesto kroz restituciju, to zemljište poklanja onima koji su zatečeni korisnici", ističe Antić.

Među korisnicma zemljišta koja su predmet konverzije su Robne kuće Beograd, preduzeća Napred, Rad, zatim Beobanka, Hiodrotehnika, kao i mnoge druge kompanije u vlasništvu poznatih biznismena.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike