Koliko košta “fali ti još jedan papir“

Da bi upisali dete u školu, roditelji su prošle godine morali da donesu samo izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o prebivalištu.

Od ove godine, uvođenjem sistema elektronske uplate, za upis im neće biti potreban nijedan papir, a deca će elektronski biti raspoređena u 4.000 odeljenja.

I roditelji brucoša imaće manje obaveza jer više neće morati da prikupljaju dokumentaciju na nekoliko adresa.

Iako pomaka ima, oko 60 odsto informacija državne institucije i dalje čuvaju na papiru, što usporava procese, pa građani često ne mogu blagovremeno da ostvare svoja prava.

"I dalje postoji veliki broj postupaka, pre svega vezano za poreze i računovodstvo koje su i dalje papirološke. Naš je jedan od predloga da se uvedu potpuno elektronske fakture", ističe Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).

Neujednačena praksa u opštinama 

Za promenu nekih dokumenata potrebno je na uvid doneti i izvod iz matične knjige venčanih, rođenih, uverenje o državljanstvu, što znači da se moraju izdvojiti i vreme i novac.

Praksa u opštinama je neujednačena.

Neretko se dokumentacija uzimaju u različitim opštinama, pa je čekanje u redu neminovno. 

"Građani kada dođu i podnesu zahtev za ostvarivanje nekih svojih prava, sva dokumentacija koja može biti pribavljena po službenoj dužnosti i vodi se evidencija, mi pribavljamo tu evidenciju u ime građana, a građani nam daju i potpisuju izjavu da možemo mi u njihovo ime da pribavimo dokumentaciju koja im je potrebna", dodaje Gordana Lukić iz Opštine Palilula.

Obaveza države da čuva papirnu dokumentaciju pet i više godina nameće velike troškove. Samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije potroši se milion evra godišnje. Banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir i štampu. 

U odnosu na 2018. usvojeno 40 odsto više preporuka Naleda  

"Apelacioni sud se ne suočava sa tim problemom, budući da je to novoformirani sud 2010. godine i mi nismo preuzimali arhivu nekadašnjih žalbenih sudova. To su preuzeli viši sudovi i Vrhovni sud. Ovde imamo oko 144.000 predmeta", ističe Mirjana Piljić iz Apelacionog suda.

Da bi elektronsko poslovanje uštedelo stotine miliona evra, shvatili su i u Poreskoj upravi, koja je pomogla da se digitalizuje postupak podnošenja prijava za porez na imovinu kao i za prenos apsolutnih prava na nasleđe i poklon.

"Vi treba da pripremite ugovor o poklonu, ili neko stručno lice da sačini pravni posao. Kod javnog beležnika dolazite sa tim ugovorom, zakazujete termin overe. Javni beležnik ima mogućnost da sada proveri u javnoj evidenciji, da izvrši uvid u katastar nepokretnosti. Zakon o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara ove godine predviđa da sada umesto građana javni beležnik dostavlja poreskoj izvršenje građana o porezu na prenos apsolutnih prava na nasleđe i poklon i o porezima na imovinu", naveo je Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore.

Naled nastavlja da daje preporuke koje će pojednostaviti propise i smanjiti birokratiju.

Prošle godine sprovedeno je 17 novih preporuka, što je 40 odsto više u odnosu na 2018.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike