Koliko je zaštićen reaktor nuklearke u Zaporožju – može li se ponoviti Černobilj

Od početka rata u Ukrajini, u nuklearki Zaporožje već je bio jedan požar, na sreću nije bilo radijacije. Zabrinjava što projektili već danima padaju u blizini njenih pumpi za vodu i nuklearnog goriva.

"Granatiranje može da ošteti nuklearnu elektranu, to je tačno. Ali najverovatnije neće biti oštećen sam reaktor direktno. Reaktor je dobro zaštićen, ima moćno telo i armirano-betonsku školjku. Sistem za hlađenje može biti oštećen, usled čega je moguć prilično težak udes, ne na nivou Černobilja, ali na nivou Fukušime", objašnjava radiohemičar, dr Boris Zujkov.

Nuklearke su projektovane da izdrže udar aviona, poplave, jak zemljotes i slične potrese. Ipak, stručnjaci upozoravaju na moć savremenog naoružanja i eventualne pogubne posledice u slučaju oštećenja i curenja radioktivnog materijala.

"Sama elektrana košta oko 100 ili 200 milijardi evra, to je ogromna suma novca koja bi bila izgubljena ako nuklearka ne radi, ogroman broj ljudi bi ostao bez električne enrgije. A prva najvažnija stvar je što bi došlo do katastrofe, gubitka ljudskih života i dugogodišnje posledice zračenja koje bi ostalo na kontaminiranom terenu", ističe dr Ilija Plećaš, presednik NO JP "Nuklearni objekti Srbije".

Inspektori žele u Zaporožje, ali ne mogu 

U ratnim uslovima nema ni redovnog održavanja nuklearke, zabrinjava i nedostatak rezervnih delova, a nema ni dovoljno komunikacije sa ljudima koji tamo rade. Zabrinjava i što inspektori "Međunarodne agenicije za atomsku energiju" ni posle više najava, ne uspevaju da dođu u nuklearku Zaporožje i provere situaciju.

"U bliskom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, Sekretarijat Ujedinjenih nacija procenio je da u Ukrajini postoji logistički i bezbednosni kapacitet da podrži bilo koju misiju te agencije u zaporoškoj nuklearnoj elektrani. Ali, Rusija i Ukrajina prethodno moraju s tim da se slože", pojašnjava portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik.

Struka je saglasna – nuklearna energija je budućnost, a to potvđuje i aktuelna energetska kriza.

"Ja već 20 godina govorim, citirajući međunarodnu struku, da će kroz 250 godina, to brzo prođe, generacije ostati bez uglja, nafte i gasa. Hidroelektrana ima, ali nedovoljno. Tako da zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnoj energiji ostaće u kamenom dobu", kaže Plećaš.

U svetu je aktivno 430 nuklearki – najviše nuklernih reaktora imaju Sjedinjene Američke Države 93, a na starom kontinentu Francuska – 56. U izgradnji je još 31 nov, od čega četiri u Evropi.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike