Količine rudarskog otpada iz godine u godinu rastu, slabo praćenje njegovog uticaja na zdravlje

Iz rudnika dolazi čak 85 odsto ukupnog otpada, a prošle godine beleži se povećanje od 30 odsto. Proizvedeno je oko 60 miliona tona rudarskog otpada, od čega je 17 miliona tona opasni otpad.

Dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju i metalurgiju ističe da je često veća količina toksičnih elemenata u samoj rudi nego onog elementa zbog koga se ona vadi.

Sve što je nepotrebno rudarskoj kompaniji završava na otpadu i veliki je rizik za zagađenje životne sredine vode vazduha zemljišta, objašnjava Đorđevićeva.

Ukazuje na to da kada pada kiša otpad se prenosi direktno u biljke, reke, tvari u vodi i hrani. Tu je direktna povezanost, mnogo veća trovanje ljudi nego što je samo iz vazduha, kaže Đorđevićeva.

Uticaj opasnog otpada na zdravlje ljudi uglavnom se ne prati. Pre desetak godina izmeren je povišen nivo olova u krvi kod dece u naselju Zajača kod Loznice.

Kazna za nesavesne do tri miliona dinara

Za sva aktivna odlagališta rudarskog otpada obavezu sanacije i rekultivacije imaju oni koji eksploatišju rude i ubiru profit, pa su i vlasnici otpada. Maksimalne kazne za nesavesno upravljanje rudarskim otpadom su od milion i po do tri miliona dinara za privredni prestup, a zbog zagađenja životne sredine može biti oduzeta dozvola za rad.

Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podseća na slučaj zagađenja reke Mali Pek.

Određena količina rudničkih voda koje se u nekom širem smislu mogi smatrati rudarskim otpadom zapravo izliven u reku Mali Pek. RERI je podneo krivičnu prijavu protiv investritora, "Ziđina" koji se kasnije nagodio sa tužilaštvom i kažnjen je sa milion dinara, dodaje Vojvodićeva.

Očekivani prihodi od rudne rente za ovu godinu su oko 100 miliona evra. Trenutno su na 179 polja u toku geološka istraživanja.

"Naravno, očekujemo da ćemo u narednom periodu nastaviti sa otvaranjem novih rudnika , ali onih koji zaista mogu da sprovode najsavremenija tehnička i tehnološka rešenja kako bismo zaista imali održivo rudarstvo", kaže pomoćnik ministra rudarstva i energetike Dejan Milijanović.

Država ima obavezu da sanira i rekultiviše napuštene lokacije rudarskog otpada za koje nije moguće utvrditi vlasnika. Za sada ne postoji usvojeni plan sanacije tih odlagališta.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike