Koji su kriterijumi pred Srbijom do Samita u Sofiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na sastanku, pored sagledavanja napretka zapadno-balkanske šestorke ka Uniji, bilo reči i o tome da region treba da radi na uspostavljanju regionalne ekonomske zone, što podrazumeva ispunjavanje 115 kriterijuma koji su "šestorki" ranije dati. 

Mnoge zemlje, konstatovao je predsednik, nisu ništa ili su vrlo malo uradile po tom pitanju. 

"Za nas je važno da to uradimo pre polovine maja, kada se u Sofiji održava veliki Samit EU i Zapadni Balkan", naglasio je Vučić. 

Ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović objasnila je za Tanjug da ti kriterijumi nemaju nikakve veze sa pregovaračkim procesom i pristupanjem Srbije EU. 

Reč je o merama koje se, objasnila je Joksimovićeva, odnose na regionalni ekonomski prostor, a koje su predlog iz Berlinskog procesa saradnje Zapadnog Balkana.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović ističe da da kad se kaže "115 kriterujuma", odnosno pojedinačnih aktivnosti, to zvuči birokratski, a suština je da se na Zapadnom Balkanu formira regionalna ekonomska zona.

O tome su, u okviru Berlinskog procesa u Trstu, u julu prošle godine, dogovor postigli šest premijera, EK i Savet za regionalnu saradnju.

"Predsednik Vučić je govorio o Carinskoj uniji, Han o jedinstvenom tržištu, a ovo je najbliže do čega smo mogli da dođemo, a da postignemo saglasanost svih šest premijera, EK i RCC", rekao je Svilanović.

Kriterijumi se odnose na četiri oblasti 

Goran Svilanović objašnjava da se tih 115 kriterijuma zapravo tiče četiri oblasti – liberalizacije trgovine uslugama, harmonizacije investicionih politika, harmonizacije i strandardizacije profesija, kao i digitalizacije.

Kada je reč o liberalizaciji trgovine uslugama, Svilanović kaže da bi to, uz liberalizaciju trgovine ostalim proizvodima koja već postoji, trebalo da omogući povećanje nivoa trgovine u regionu, dok je drugi element harmonizacija investicionih politika.

"S obzirom da nas investitori vide kao jednu destinaciju, oni bi želeli da naše investicione politike budu što sličnije, tako da, kada dođu u Beograd, mogu da posluju na celom ovom prostoru i da očekuju slične, ako ne i identične uslove poslovanja", kaže Svilanović za Tanjug.

Treća oblast se odnosi na harmonizaciju i strandardizaciju profesija, tako da profesionalci mogu unutar regiona da se kreću i rade svuda bez prepreka, a sve u kontekstu standardizacije "naših" profesija sa profesijama unutar EU, uz pregovore o potpunom priznavanju diploma u region i standardizaciji visokoškolskih ustanova da bi to bilo moguće.

"Poslednji, značajan element je u vezi sa digitalizacijom, konkretno – formiranje zajedničkog rominga u regionu, u prvoj fazi, a u drugoj da, uz izjednačavanje našeg i rominga unutar EU, postanemo deo tog prostora", objašnjava Svilanović.

Tu spada i dogovor o tome kuda će ići optički kablovi, kao i da se neiskorišćeni kapaciteti kablova koriste tako da budu na zaječničko dobro svih, te nastavak reforme javne administracije, kroz pojačanu digitalizaciju.

"Da bi se ove četiri celine realizovale i u praksi primenile, predviđeno je 115 pojedinačnih aktivnosti, čiju realizaciju i monitoring je RCC preuzeo na sebe", kaže Svilanović.

"Suština formiranje zajedničkog ekonomskog prostora u regionu" 

Sve zajedno, kaže Svilanović, zvuči birokratski, a suština je formiranje zajedničkog ekonomskog prostora u regionu.

Dodaje da će naredne nedelje u Briselu predstaviti šta je od svega toga moguće dogovoriti do maja u Sofiji.

"Dosta toga je u rukama RCC-a, manji deo u rukama CEFTE. Radimo sa nadležnim ministarstvima u Srbiji, zadovoljni smo saradnjom i to svakako Srbiji neće biti problem, ni opterećenje", rekao je Svilanović.

"Pregovarački proces o pridruživanju je jedna stvar, a formiranje zajedničkog regionalnog ekonomskom domena – druga. I jedno i drugo radimo uz punu saradnju sa EU. Najvažniji su pregovori o članstvu i 35 poglavlje, ali ovo je proces koji će trajati nekoliko godina, ništa neće biti gotovo u maju", naglasio je Svilanović.

Berlinski proces je incirala nemačka kancelarka Angela Merkel kako bi agendu proširenja EU na Zapadni Balkan očuvala aktuelnom, ali i atraktivnom državama regiona, zbog "zamora" i EU i kandidata.

Cilj Berlinskog procesa je da se zemlje regiona pripreme za članstvo u EU, ali pre svega jačanje regionalne saradnje i povezivanja država Zapadnog Balkana.

I u Sofiji je glavna tema bilo pospešivanje povezanosti zemalja Zapadnog Balkana, kako saobraćajnom, infrastrukturom, tako i privrednom, ali i u digitalnom smislu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike