Koha: Prvi sukobi Kurtija i Vučića na sastanku u Minhenu

Foto: Beta, Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Tokom susreta iza zatvorenih vrata, lidera zemalja zapadnog Balkana sa organizatorom Konferencije o bezbednosti Volfgangom Išingerom i visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Borelom došlo je do prvih sukoba između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, prenela je danas Koha ditore.

Pozivajući se na Dojče vele (DW), prištinski dnevnik je preneo da je sinoćnji sastanak u Minhenu održan iza zatvorenih vrata po principu „Ćatam Haus“, što znači da učesnici sastanka nemaju pravo da objave detalje, ali je na socijalnim mrežama objavljen govor kosovskog premijera koji se izjasnio protiv ideje o mini Šengenu i ocenio da je zemljama Zapadnog Balkana potreban „mini Maršalov plan“.

Kurti je tokom sastanka predstavio i principe za razgovore sa Srbijom od kojih prvi podrazumeva da nema sporazuma bez dijaloga, drugi da nema dijaloga sa mapama a treći da nema predsednika oko mapa, što je bila direktna kritika predsednika Tačija i Vučića ali i premijera Albanije Edija Rame, koji je po navodima medija bio uključen u pitanje moguće korekcije granica između Kosova i Srbije.

Izvori DW su naveli da je Vučić bio najviše uznemiren posle izjave Kurtija da je „svet pomogao Kosovu da se oslobodi od Srbije i da sada treba da pomogne Srbiji da se oslobodi Kosova“.

Reagujući na tu izjavu, Vučić je kazao da je po rezoluciji SB UN 1244 Kosovo deo Srbije i da nezavisnost Kosova nije priznalo više od polovine svetske populacije.

Kurti je tokom susreta iza zatvorenih vrata ocenio da treba obezbediti da sve zemlje Zapadnog Balkana zajedno i istovremeno postanu članice EU, jer bi u suprotnom po njegovim rečima, neke od zemalja „mogle da prave probleme“.

Predstavnici zemalja koje su inicirale mini Šengen su branile tu ideju navodeći da obezbeđuje slobodu kretanja i roba ali i da ima polazište u Berlinskom procesu. Saznaje se da je jedan od njih odbacio navode da brani ideju o stvaranju neke treće Jugoslavije, navodeći da je „dosta“ tih priča.

Jedna od tema razgovora bilo je otvaranje jasne perspektive učlanjenja zemalja Zapadnog Balkana u EU. Učesnici sastanka su iznosili različite stavove o procedurama koje treba koristiti do učlanjenja i načinu učlanjenja, ali su se složili da EU perspektiva zemalja Zapadnog Balkana treba da ostane otvorena.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike