Ko piše set pravosudnih zakona koji predviđaju izmene Ustava

Pre tačno pet meseci, gotovo 60 odsto građana izašlih na referendum podržalo je izmene Ustava u oblasti pravosuđa.

Kako smo čuli tada, to je bio prvi i lakši korak na putu ka nezavisnijem pravosuđu, a da teži posao tek sledi – izrada zakona koji će omogućiti te promene.

Da li je počeo rad na tome?

– Ovo je sada drugo poluvreme. Rad na izradi zakona je počeo. Formirane su radne grupe 15. aprila. Ministarka pravda je donela rešenja o formiranja radne grupe, odredila članove. Prvi sastanak je bio 6. maja. U međuvremenu su održane još tri. Sada se malo intenzivnije radi. Imaju dve radne grupe – jedna se bavi sudstvom, druga se bavi pitanjima koja se odnose na tužilaštvo. Sam ustavni zakon je predvideo i rokove i zakone koje je potrebno promeniti u tom roku.

Akt o kom su glasali građani pisala je radna grupa, u kojoj je sedeo veliki broj stručnjaka. Ko sada piše zakone?

– U radnoj grupi za izradu seta sudskih zakona sede predstavnici Ministartva pravde, sudije, predstavnici VSS, VKS, dva predstavnika Društva sudija Srbije, dva advokata, porfesori i jedan naučni saradnik. Rad radne grupe prati i podršku pruža Savet Evrope i on ima tročlanu komisiju.

Koliko zakona mora da pretrpi promene da bi mogle da se implementiraju ove izmene?
Dakle, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama i Zakon o VSS i kod tužilaca Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Savetu tužilačkom.

Mnogo se polemisalo o tome ko može da bude istaknuti pravnik. Da li se došlo do konsenzusa o kriterijumima?

– Trećeg juna je održana međunarodna konferencija na Pravnom fakultetu u organizaciji Društva sudija Srbije i delegacije EU i Saveta Evrope gde je tema bila istaknuti pravnik. Pokušali smo da izbrusimo koje to sve uslove, pored onih koje Ustav porpisuje, bi u zakon trebalo staviti, kakvu proceduru propisati.

Meni se najviše dopalo jedan stav, odnosno odrednica istaknutog pravnika, koja kaže – to treba da bude čovek hladne glave, toplog srca i čistih ruku.

Godnu dana je rok da se donese taj set zakona. Šta ako ne bude u tom roku?

– Kako sada izgleda rokovi će se ispoštovati. Mi imamo već zakazana tri puta po tri tzv. ritrita u junu, julu i avgustu, pa se planiraju konsultacije sa Venecijanskom komisijom krajem jula, da bi se u avgustu još malo doradio tekst pa početkom septemrba radna verzija dala na javne rasprave i poslala Venecijanskoj komisiji na ekspertizu.

A nakon što se dobije njihovo mišljenje i prikupe sve sugestije, onda bi se popravljala ta verzija, da bi ponovo išla na mišljenje Venecijanske, znate da oni u decemrbu zasedaju još jednom i mi sudije očekujemo da u januaru, a najkasnije do 9. februara do kada i jeste rok da zakoni budu napisani.

To sa papira treba da se primeni u praksi. Kada i građani i sudije mogu da očekuju prve efekte?

– Čim stupi na snagu. Mi očekujemo da će u februaru zakoni stupiti na snagu, a posledice će se videti u narednih nekoliko godina veoma brzo.

Neka su rešenja već iskristalisana, negde postoje sporna pitanja, ali niko od nas ne zaboravlja da je potrebno uskladiti rešenja i sa Ustavom i sa strateškim dokumentima i rešiti neke druge probleme koji su evidentirani u pravosuđu još od ranije. I smenice su donete još u martu i govore i o spornim pitanjima i o onome što treba usaglasiti.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike