Ko bolje rešava zadatke – spasilački ili psi kućni ljubimci

Ohrabrenje psima može uticati na efikasnost u rešavanju zadataka, pokazuju rezultati nove studije rađene na Oregon State Univerzitetu.

„Studija objavljena u časopisu ‘Applied Animal Behavior Science’ pokazuje kako ljudi utiču na ponašanje životinja“, rekla je autorka studije Loren Brubaker, doktorant OSU-ovoj laboratoriji za interakciju između ljudi i životinja.

Brubaker je istraživala ponašanje pasa za potragu i spasavanje i kućnih ljubimaca pri rešavanju nekih zadataka. Obe vrste pasa su provele slično vreme pri rešavanju zadataka, ali su psi tragači bili uspešniji u potrazi kada su vlasnici bili uz njih.

Psi za potragu su teže rešavali zadatak kada su bili sami, dok su kućni ljubimci bolje funcionisali bez svojih vlasnika.

„Mislim da je to neobično, pošto su psi tragači su obučeni da deluju samostalno i nezavisno od svog vlasnika, dok to nije slučaj sa kućnim ljubimcima. Ovo ukazuje na ponašanje vlasnika, što uključuje i njihova očekivanja od psa, što predstavlja da ako se svakodnevno radi sa psom, to može uticati na efikasnost rešavanja zadataka kod psa“, smatra Brubaker.

Ona naglašava da su ih ovi primeri doveli do saznanja kako komunikacija između psa za spasavanje i vlasnika može da bude jako važna pri rešavanju problema, u odnosu na komunikaciju između vlasnika i kućnog ljubimca.

U studiji je učestovovalo 28 pasa za spasavanje i potragu i 31 pas – kućni ljubimac.

Šta je bio zadatak

Obe grupe pasa su uporedno analizirane. Psi su dobili kutiju sa poslasticom i zadatak se obavljao u tri faze. Prvo su psi bili samo u sobi, a zatim su vlasnici bili pored njih bez kontakta, a poslednja faza je bila podsticanje psa na izvršenje zadatka.

Tokom modela, kada su vlasnici u sobi, vlasnici su morali stajati iza psa, sa rukama pored sebe i bez komunikacije sa psima. Nakon nekog vremena, vlasnicima je dozvoljeno da podstaknu psa svojim glasom bez dodirivanja kutije ili psa.

Pre svake faze tokom ispitivanja vlasnici su uzimali kutiju i stavljali poslasticu u nju. Vlasnik je bio upućen da podstakne psa da dođe i primeti kutiju, nakon toga kutije su vlasnici otavljali na pod.

Tokom faze kada su psi bili sami, svega dva psa su rešili zadatak i bili su iz grupe kućnih ljubimaca. U drugoj fazi eksperimenta, kada su vlasnici bez podsticaja bili uz pse (naglašeno je da nijedna životinja nije povređena tokom trajanja eksperimenta), tri kućna ljubimca i dva psa tragača su rešili zadatak. U podsticajno fazi eksperimenta, devet spasilačkih pasa su rešili zadatak, dok su svega dva kućna ljubimca uspela da privedu ogled kraju.

Ogled je utvrdio da su spasilački psi spremniji kada ih vlasnici podstiču i hvale, dok kućni ljubimci bolje obavljaju svoj posao kada su sami.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike