Kako su se Užičanke nekad kinđurile

Vešte
ruke majstora i njihov smisao za lepo uz
iskonsku želju ljudi za ukrašavanjem i malo putovanje kroz vreme govore i o
značaju nakita kao slike društva, seobama, menama i preplitanju uticaja. Nakit iz
dve muzejske zbirke, arheološke i
etnografske prikazan je kroz vekove od
neolita, antike sve do 20. veka, u različitim
oblicima.

 

"To
su narukvice različitih oblika, različitih
tehnika ukrašavanja, ogrlice,
prstenje ,amuleti, nopelinzi i tako dalje.
Zbirke su nam bogate i ono što bih ja
izdvojila kao posebno što se tiče
arheološkog dela postavke jeste skarabej
koji je davne  1978. godine nađen u
Pilatovićima u Kneževoj humci", kaže
Radmila Jović, arheolog, autor izložbe. 

Kako
je egipatska sveta buba stigla u ovaj
kraj ne zna se, ali je sigurno da je
dinarski nakit iz vremena seoba, a
građanski iz doba velikih promena u
društvu u 19. veku. 

 

"Ono što jeste
sigurno, to je da to neko vreme kraja 
19. i početka dvadesetih,
tridesetih
godina 20. veka Užičanke jesu nosile taj
građanski
nakit. Jesu volele da se kite i da se
kinđure i da pokazuju svoje bogatstvo
i bogatstvo porodice u koju su došle",
objašnjava
Milodarka Đajić, etnolog autor izložbe.

Stari 
nakit neprolazne lepote može se još
videti jedino u muzejskim zbirkama ili
u privatnim  kolekcijama koje 
brižljivo čuvaju naslednici, a možda bi
mogao da postane inspiracija 
umetnicima i  majstorima za stvaranje
novih komada nakita u skladu sa željama
i ukusima našeg doba.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар