Kako smo došli do toga da moramo da uvozimo ugalj

Zbog sve teže dostupnosti ruskog gasa, Nemačka, Austrija i Holandija planiraju da ponovo aktiviraju ugašene elektrane na ugalj, mada je to u potpunoj suprotnosti sa zelenom politikom Evropske unije.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Ignjatović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da se oko 115.000 domaćinstava greje na ugalj i oko 110.000 domaćinstava se greje kombinovano, 220.000 odnosno 230.000 domaćinstava se greje na ugalj ili na drva, to je – ako ima četiri člana po domaćinstvu – skoro milion stanovnika.

"Osnovni problem ove godine je nastao zbog problema u EPS-u i problema sa snabdevanjem termoelektrana, površinski kopovi imaju prioritet u snabdevanju termoelektrana ugljem, tako da će se količina uglja koja se do sada iz površinskih kopova EPS-a isporučivala stanovništvu smanjiti, pa će biti 300.000 tona umesto ranijih 500.000 i oko 250.000 tona biće maksimalno robnog uglja

Pošto neće biti visokokvalitetnog uglja iz Rusije, nedostajaće uglja u našem okruženju, rudnici uglja Pljevlja su sklopili ugovor sa EPS-om, za isporuku 300.000 tona, tu će biti manje uglja, takođe i Banovići će isporučiti određenu količinu uglja, a i elektroprivreda BiH ima probleme sa ugljem, zbog svega toga nema dovoljno uglja za široku potrošnju u ovom regionu.

Šta je sa strujom

Nedostajaće nekoliko miliona tona uglja iz "Kolubare", pa će biti neophodan delimični uvoz i struje iz okruženja.

"Brine me što je cena drveta 11.000 dinara, 350 evra je pelet i struja će biti najjeftinija, verovatno će većina građana ići linijom manjeg otpora pa će koristiti električnu energiju, u tom slučaju možemo imati veliki problem", uakzao je Ignjatović. 

Da li je mit da su naši rudnici puni uglja

Kaže da Srbija ima dovoljno uglja – oko 3,3 milijarde tona uglja, ako prevedemo u ekvivalent nafte, to je 650.000 tona nafte, a procena je da je 300 milijardi dolara vrednost energenata.

Prema njegovim rečima, problem je što većinu uglja čini niskokvalitetni ugalj, lignitit tri milijarde i od toga je dve milijarde u "Kolubari", 800 miliona u Kostolcu i oko 200 miliona u Kovinu, a 200 miliona tona uglja iz podzemne eksploatacije, 120.000 tona mrkog uglja i 10 miliona tona kvalitetnog kamenog uglja.

Srbija ima dovoljne količine uglja, ali problemi su druge prirode, nastali poslednjih godina zbog niza uzroka, dodaje profesor.

Postojećom strategijom razvoja energetike Srbije do 2025. sa projekcijom do 2030, postavljena su dva strateška cilja, sigurno snabdevanje termoelektrana ugljem, i sigurno obezbeđenje dovoljne količine uglja za široku potrošnju i snabdevanja stanovništva, a ove godine nijedan od ta dva cilja nije ispunjen, ukazao je Ignjatović. 

Do prošle godine bilo je dovoljno uglja 

Do prošle godine bilo je dovoljno uglja za termoelektrane, kaže Ignjatović i dodaje da su problemi koji su nastali na "Kolubari" razlog što ćemo imati određeni nedostatak, a uglja za široku potrošnju već dugi niz godina nema dovoljno zbog problema sa Javnim preduzećem za podzemnu eksploataciju uglja.

"Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja je pred restrukturiranjem i Srbija je još 2017. donela strateški program pomoći, restrukturiranja i zatvaranja starih, neefikasnih rudnika, država je uložila više od 4,5 milijardi dinara, planirana sredstva nisu u potpunosti realizovana: zastarela oprema, rudnici su slabo produktivni", kaže Ignjatović.

Uglja imamo, ali nemamo modernu opremu za kopanje.

Što se tiče površinske eksploatacije, izdvojio je dva ključna problema: rudarsko-geološki uslovi da su kopovi koji su imali kvalitetniji i plići ugalj najvećim delom eksploatisani, sada treba kopati ugalj na većim dubinama i deo uglja koji je slabijeg kvaliteta.

Drugi problem je neulaganje u EPS i otvaranje kapaciteta, zaključio je Ignjatović.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike