Kako se prati rast zaposlenosti

Mnogi Vrščani prošlu godinu završili su s brigom manje. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u 2017. zaposlilo ih se više od 3.000.

"Teško je jer nas ima mnogo, i sam posao u struci je retkost, moraš da se potrudiš i da imaš sreće i ja sam prezadovoljna", kaže vaspitačica Dragana Stankov Kolarski. 

Da je zadovoljnih mnogo, pokazuje zvanična statistika. U periodu od 2012. do 2017. beleži rast zaposlenosti od 20 odsto. U te podatke sumnja Fiskalni savet.

"Ako je on tačan, a izlazi iz ankete o radnoj snazi – mi bismo bili rekorderi po rastu zaposlenosti u Evropi. Dodatno, ako uporedite taj rast zaposlenosti od 20 posto, ako se stvarno desio, to bi trebalo da bude praćeno i rastom potrošnje jer stanovništvo koje radi i troši", rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Osim potrošnje, zvanični rast zaposlenosti, kažu u Fiskalnom savetu, ne prati ni rast doprinosa, niti BDP-a. Iako utemeljene u nauci i praksi, te veze, smatraju statističari, za njih nisu presudne.

"Štaviše, u novije vreme i MMF i drugi autoriteti objašnjavaju da je u celom svetu došlo do porasta zaposlenosti, ali ne i istovremeno i u istoj meri produktivnosti. Drugim rečima, govori se se o zapošljavanju manjeg kvaliteta – sa skraćenim radnim vremenom, manje plaćenom zapošljavanju, zapošljavanju u sferi usluga", rekao je Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

"Kad pogledate centralnoistočnu Evropu i druge zemlje videćete da je tamo proizvodnja rasla znatno brže od zaposlenosti – porasla je za ovih pet godina za 17, a zaposlenost je porasla za šest odsto. Kod nas, ako je verovati anketi o radnoj snazi, taj odnos je sasvim suprotan", rekao je Petrović.

Prema zvaničnoj statistici u Srbiji je nezaposlenost 14,7 odsto, a polovinom prošle godine registrovan je najveći broj zaposlenih od 2014. godine.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike