Kako se meštani užičkog kraja spremaju pečenicu za Božić

U Mršeljima kod Požege na Tucindan se redi pečenica. Ujedno prilika da se komšije druže u pripremi božićnih praznika, kako kažu u radosti i veselju. A zbog toga zasvira i truba.

Kad se uredi, meso se peče u furuni, obavezno u zemljanoj pržulji, tradicija koju nemaju nameru da prekinu.

"Od davnina, od starina, od pradede, dede, oca, pa sve do sad se tako radi. Zastane se malo radovi oko Božića, od Nove godine, praznuje se do po Novoj godini Srpskoj 14. januara, sve se praznuje", kaže Zlatko Stanić iz Mršelja.

Za one koji žive u gradu, rešenje je nabavka mesa u pečenjarama.

Užice i Čačak su se pročuli po pečenju, zbog toga su mnogi na vreme i rezervisali meso.

"Pored užičkih mušterija dolaze nam kupci i sa Zlatibora, Crne Gore, Bosne. A većina njih kupuje na kilogram, dva, tri do pet. Zbog cele situacije u zemlji manja su okupljanja, ali u principu tako ide", kaže Marko Bondžulić, vlasnik pečenjare u Užicu.

U mnogim selima domaćini se odlučuju da ispeku celo prase, ali modernizacija tradicije je da to prepuste profesionalcima.

"I nema ni mrazeva sad. Najbolja je kad zaledi i malo, pa se jede. Kad pokoruši ledić i onda jedeš milina. Slatko", kaže Petar Stanisavljević iz Dobrinje.

Ove godine u deficitu su prasići, meso je skuplje nego prošle godine zbog potražnje. A sve manje je profesionalnih mesara, zbog toga Slavko Aćimović tri dana uoči Božića ne stiže da spava.

"I ovo lepo vreme dosta ljudi se vratilo gde ima, što je jako za pohvalu, gde imaju svoja domaćinstva na selima i ljudi su se vratili da malo eto u krugu porodice te božične praznike proslave", kaže Slavko Aćimović, mesar iz Mađera.

I pandemija je uticala da dedovina ponovo bude mesto porodičnog okupljanja. Tako će se čuvati imovina, a tradicija božićnih običaja prenositi i budućim generacijama.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике