Kako saradnja među opštinama građanima štedi novac i vreme građana, ali i pomaže kad „zaškripi“

Katastrofalne poplave pre osam godina za 18 opština u slivu Zapadne Morave bile su nauk – bez međuopštinske saradnje nema brzog reagovanja u kriznim situacijama.

"Nema ni para da se proširi rečno korito, poprave nasipi, kupi oprema i obuče ljudi", kaže Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije u Kruševcu, gradu koji se zbog bržeg reagovanja u slučaju elementarnih nepogoda uključio u međuopštinsku saradnju.

Ističe da nepogoda koja dolazi sa zapada i pogodi Arilje ili Ivanjicu često dođe i do Kruševca, pa to bude neka uzročno posledična veza što se tiče tih stvari.

"Prepoznavanje opasnosti kroz procenu ugroženosti kroz ceo sliv, zaštita spasavanja imate mogućnost da ukrupnite sredstva, definišete i pojavite se kod međunarodnih donatora, ili onih koji mogu da obezbede ta sredstva, jer ste onda interesantni kao sliv koji ima preko 200 kilometara voda, koji ima preko 500.000 stanovnika, koji tu gravitiraju", objašnjava Todorović.

Organizovanje zajedničkih službi 

Državi je stalo da opštine ulažu u partnerstva, jer to uvek rezultira kvalitetnijim uslugama na lokalu koje građanima štede vreme i novac. Potreban je, kažu u Vladi, zajednički motiv, poput onog u slivu Zapadne Morave.

"U ovom slučaju su to vanredne situacije ali imamo i primere dobre prakse gde su organizovali zajedničku službu pravobranilaštva, službu lokalnog ombudsmana, službu zoo higijene. Pojedine lokalne samouprave nisu u mogućnosti samostalno da pruže uslugu svojim građanima i privredi i u tom smislu lakše im je kada se udružuju", naglašava Maja Mačužić Puzić iz Ministarstvo državne uprave i lokalne samourpave.

Dodaje i da je to naročito važno kod nekih manjih jedinica lokalne samouprave, ali svakako i kod jedinica lokalne samouprave koje vezuje neka slična tema.

Međuopštinska saradnja zahteva pravni okvir koji pojednostavljuje ulazak u partnerstva. Izmenjen je Zakon o lokalnoj samoupravi, ali da nije jedini koji bi trebalo da se popravi, ukazuje Stalna konferencija gradova i opština, koja je onima koji bi da se udružuju veliki oslonac.

Uputstva za bolju saradnju

Jedan pravac je, prema rečima Novaka Gajića iz SKGO,  direktna konkretna podrška opštinama razvijanjem nekih mehanizama koji mogu pomoći kao što su uputstva u kojima se korak po korak objašnjava kako treba pristupiti međuopštinskoj saradnji.

"Zatim smo izradili modele sporazuma o međuopštinskoj saradnji u 15 oblasti nadležnosti lokalne samouprave. Da im olakšamo da ne moraju sami da dolaze do nekih rešenja već da dobiju nešto gotovo i da mogu da ih prilagode nekim svojim uslovima i okolnostima", ističe Gajić.

Država najavljuje uspostavljanje Fonda za međuopštinsku saradnju.

"Nadamo se da će ubuduće Republika Srbija podsticati međuopštinsku saradnju i to i jeste smisao Republike u celoj toj saradnji između jedinica lokalne samouprava koje, moram da napomenem, teže da se usklade sa Evropom. Ne samo da imamo podršku Evropske unije nego je EU odličan partner reforme javne uprave a pogotovo u uspostavljanju međuopštinske saradnje jedinica lokalne samourave u Republici Srbiji", naglasila je Mačužić Puzićeva.

U međuopštinskoj saradnji dragocena su iskustva Evropske unije koja nam u reformi javne uprave finansijski i na svaki drugi način već godinama pomaže.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike