Kako sačuvati šafranjiku

Radnici javnog preduzeća „Palić-Ludaš" godinama sprovode monitoring i mere za opstanak jedinstvenog cveća.

U našoj zemlji,
samo na prostoru Subotičko-horgoške
peščare, raste biljka karakterističnih
ljubičastih cvetova. Radnici „Palić
Ludaš-a" u proleće broje primerke ove
endemske vrste, a u jesen i zimu sređuju
staništa šafranjike.

"Rezultati
su jako dobri. Uočili smo da se, posle dvadeset godina, populacija uvećala na oko
100.000 jedinki. Kada pogledamo sam start
2003. godine, tada je bilo samo dve , tri hiljade
jedinki", kaže Sandra
Čokić Reh, rukovodilac sektora zaštite
prirode u JP "Palić Ludaš"

Stručnjaci iz
pograničnih regiona Srbije i Mađarske
redovno obilaze staništa šafranjike sa
obe strane granice i razmenjuju iskustva.

"Šafranjika
je strogo zaštićena vrsta i u Mađarskoj,
a genetska istraživanja pokazuju da su
biljke identične sa obe strane granice.
Zato je važno da sarađujemo, jer imamo
slične probleme sa urbanizacijom,
klimatskim promenama, smanjenjem staništa
šafranjike", objašnjava
Đerđ Krnač iz mađarskog
Nacionalnalnog parka
Kiškunšag.

„Zahvalni
smo i Univerzitetu u Segedinu, jer su
nam se priključili studenti i doktoranti
i zajedno sa nama čiste teren", ističe Marta Dobo, direktorka JP "Palić-Ludaš".

Neodgovorni
izletnici beru i prodaju šafranjiku na
pijacama, što je zakonom zabranjeno i
kažnjivo.

"Mi koji se
bavimo zaštitom prirode ne vidimo razlog
zašto bi to neko brao i uzimao, s obzirom
da šafranjika ima svoje mesto u prirodi
i tamo su lepe. Ono što mogu ljudi da rade
je da uživaju u lepoti i estetski doživljaj
je nešto što je primarno", dodaje
Sandra Čokić Reh. 

Stručnjaci
poručuju da je očuvanje autohtonih biljnih
i životinjskih vrsta na prirodnim
staništima važno za biodiverzitet, jer
svako narušavanje stabilnosti prirodnih
eko-sistema dođe na naplatu ljudskoj
populaciji kroz nove pandemije.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike