Kako do čiste i ispravne vode iz seoskih vodovoda

Za potrebe 50 domaćinstava u selu Drakčići kod Kraljeva još sedamdesetih godina prošlog veka iskopan je arterski bunar odakle se crpi voda sa dubine 110 metara. Voda nije dobrog kvaliteta kada njivu gde se nalazi bunar zahvate snažnije nepogode ili poplave.

"Voda površinska nekada ulazi u tu artersku bušotinu i dolazi do zamućenja. E taj bi problem morali u nekom narednom periodu da rešimo", kaže Vladimir Dukić, predsednik Vodne zajednice Dukića mala.

U selu se ne plaća voda nego utrošena električna energija za rad pumpi u bunaru. Od naplate Vodovodna zajednica ne može da izdvoji dovoljno sredstava za tekuće održavanje vodovodne mreže i kontrolu ispravnosti vode za piće. Grad mora da pomogne tvrde u Mesnoj kancelariji.

"Moraćemo gradu da se obratimo samim tim što moramo da uradimo jedan projekat. Verovatno veći, ozbiljniji projekta na osnovu čega bi aplicirali za sredstva za dalje održavanje ovog vodovoda", navodi Olivera Dražinac, predsednica MZ Drakčići.

Sela u okolini Vrnjačke Banje nemaju takvih problema. Imaju svoje Javno preduzeće "Vrući izvori" koje gazduje sa 300 kilometara razvodne vodovodne mreže. Obezbeđuje dovoljne količine ispravne vode za 1850 domaćinstava i 50 privrednih objekata. Klanica iz Podunavaca ne bi dobila Hasap standard da ne koristi bakteriološki i hemijski ispravnu vodu iz "Vrućih izvora".

"Dva puta godišnje dajemo veliku i malu analizu vode i pokazalo se da su to izuzetno dobri standardi vode", kaže vlasnik klanice Stefan Jevtović

"Vruće izvore" je osnovala Opština Vrnjačka Banja 2013 godine. Od tada su uređena izvorišta, korita reka i kanali u Gračacu i drugim selima. Menjaju se postepeno stare pocinkovane cevi i vodomeri u domaćinstvima.

"To je ono što je nama neophodno da bi mogli da obezbedimo, znači, sigurno snabdevanje građana sa dovoljnim količinama vode za piće i da održimo sistem pod kontrolom. Mi to očekujemo u narednih pet godina, da ćemo takav jedan sistem uspeti da podignemo", objašnjava Boban Đurović, direktor JP "Vrući izvori".

Vrući izvori su najbolji primer kako se rešava problem vodosnabdevanja sela, smatraju stručnjaci koji se bave tematikom održivog razvoja seoskih vodovoda. U Kraljeva je problem u tome što u oklini ima oko 1300 lokalnih vodovoda po staroj nomenklaturi.

"A po novoj nomenklaturiviše od 50 stanovnika i 10 metara kubnih na dan potrošnje ima ih 136. To je dalkeo najviše u Srbiji seoskih vodovoda koji trebaju da se preuzmu. Tako da je naš problem daleko najveći", navodi Zoran Dimitrijević, predsednik UG Održivi razvoj seoskih vodovoda.

Izveštaji o stanju svih seoskih vodovoda na području Kraljeva su završeni. Predlog za preuzimanje seoskih vodovoda podnet je Skupštini grada na usvajanje ali nije uvršten u dnevni red za narednu sedmicu, jednu od poslednjih u ovoj godini.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike