Kada transplantacija matičnih ćelija može da se radi u Srbiji, a kada deca moraju u inostranstvo

U Srbiji, transplantacija matičnih ćelija hematopoeze i koštane srži, kod dece, radi se jedino u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Doktor Vukan Čupić ". Nedavno je Odeljenje za transplantaciju koštane srži obeležilo 25 godina od otvaranja Sterilnog bloka, a za to vreme urađeno je oko 400 transplantacija.

Dragana Vujić, načelnica Centra za transplantaciju, kaže da se u Sterilnom bloku trenutno nalazi troje dece i da je u narednih mesec dana planirano da se transplantacija uradi kod još šest pacijenta. 

Prema njenim rečima, transplantacija matičnih ćelija se radi se kod obolelih od leukemije visokog rizika, kod milodispoznog sindroma koje je najmalignije oboljenje dečjeg doba, kod raka limfnih žlezda ukoliko se bolest vratila i pacijent ne reaguje na citostatsku terpiju. 

"Pored ove grupe bolesti, transplantaciju treba uraditi kod dece sa nekim urođenim bolestima, sa određnim oblicima malokrvnosti, kao što je talasemija major, kod urođenog oštećenja kostne srži, kod dece koja imaju imunološki nedostatak", rekla je doktorka Vujić.

Takođe, transplantacija se radi i kod nekih solidnih tumora, kod neuroblastoma.

Kod dece koja treba da idu na transplantaciju zbog solidnog tumora ili raka limfnih žlezda – Hočkinovog limfoma, uvek se radi autologna transplantacija, kada pacijent samom sebi daje matične ćelije, objasnila je doktorka.

"U svim ostalim slučajevima se radi alogena transplantacija, tj. potreban je davalac, bilo da je u to od nekoga u porodici ili se donor nalazi u registru davalaca", rekla je doktorka Vujić.

Prema njenim rečima, u Institutu za majku i dete znatno je unapređena procedura transplantacije, i veoma mali broj pacijenata mora u instranstvo.

U toku je kampanja "Osloni se na mene", sa ciljem povećanja broja potencijalnih davalaca u registru davalaca koštane srži.

Doktorka Vujić je istakla da ukoliko budemo imali više pootencijalnih davalaca, veće su šanse za naše pacijente.

"U našem registru donora smo samo za jedno dete uspeli da nađemo davaoca", rekla je doktorka i istakla, da kada nađete davaoca u svom registru, sve procedure idu brže.

Sama procedura uzimanja ćelija nije bolna i davalac se brzo oporavi, navela je doktorka Vujić.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike