Jovan Vladimir – svetac koga poštuju svi narodi Balkana

Izrastao je iz korena loze koja je vladala srpskim kneževinama Zahumlje i Prevala, stolovao na zapadnoj strani Skadarskog jezera i upravljao Dukljom i delovima Ilirije i Dalmacije.

"On ima jako veliki kult ovde u Albaniji i svi ga vole i cene ga, znaju i poštuju šta je i ko je bio. Tako da vidimo kako je ta širina jedna duhovna neizmerna", kaže arhimandrit manastira Prevlaka Benedikt.

Mošti Jovana Vladimira, seljene su nekoliko puta, a najduže čuvane u Šin Đonu, u manastiru Svetog Jovana. Kada se Albanija proglasila ateističkom državom, skrivene su u crkvu Svete Marije u Elbasanu i u vremenu koje je nastupilo, tragovi o njihovoj sudbini gotovo da su zagubljeni. Pronašao ih je 1991. tada novinar, Jovan Plamenac.

"Unutra sam vidio mošti, jedan mali kivot, otvorio sam kivot i vidio sam unutra pamuk, koji oni stavljaju na mošti, i na dan Svetog Jovana Vladimira, oni ga dele narodu", kaže protojerej Jovan Plamenac iz Bara.

Mošti sveca vraćene su u manastir, a krst, koji je, prema predanju, držao u rukama kada je pogubljen, duže od devet vekova, čuva bratstvo Androvića, iz sela Mikulići kod Bara.

"Mi pričamo, kod nas u bratstvo, da nismo mi izabrali njega, nego da je krst sam izabrao nas da dođe kod nas na čuvanje", objašnjava Goran Andrović.

Velikog svetitelja poštuju narodi Balkana, pa se na njegov praznik okupljaju vernici iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Grčke i Severne Makedonije.

Prema predanju, manastir je podigao kralj Jovan Vladimir, a u 14. veku obnovio albanski knez Karlo Topija. Znatno je oštećena u Prvom svetskom ratu, a u vreme Envera Hodže pretvorena u vojni magacin.

Ipak, posle svega, Sveti Jovan Vladimir opet okuplja ljude. Pa iako zemalja koje su mu pripadale već odavno nema, narod koji njemu pripada još je tu.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар