Najbrže vesti u Srbiji

Jedina časovničarka u Boru

Sitne opruge, lupa na oku i kucanje
satova kao da su neraskidivo vezani za
porodicu Mitrović. I to nije samo
višedecenijska popravka satova, već je
to i generacijski posao koji je Dragana,
jedina žena sajdžija u Timočkoj krajini,
počela sa petnaest godina učeći zanat.

Sada su časovničari i njen suprug, stariji
sin, ćerka, a najmlađi sin, srednjoškolac
polako otkriva zanatske tajne.

"Moja ljubav prema satovima je
nešto što ja ne mogu da opišem. Znači,
normalno, izuzev porodice, to je na prvom
mestu, ali satovi su za mene život. Ja
ih tako doživljavam. Jel se ljudi malo
čude kada Vas ženu.? Mnogo. Meni čak šta
bude i neprijatno kada dođu i kažu
Izvinite, a gde je majstor? Kad ja kažem
pa izvolite ja sam majstor", kaže Dragana Mitrović, časovničarka iz
Bora.

Na tridesetak kilometara od ove
radionice, u Zaječaru, radi Draganin
suprug Marinko. Iskusni časovničar kaže
da su posao razradili sami, ali da su za
lakše funkionisanje neophodni zajedničko
delovanje svih zanatlija i finansijski
podsticaj.

"Nama investicije su baš
upravo potrebne zbog toga, zbog delova.
Razumete, da bi mi mogli da uložimo u
delove. Razumete, jer to nam, mi kupujemo,
to sve nabavljamo iz inostranstva. Evo
to je deo koji je znači neophodan na
satu", kaže Marinko Mitrović, časovničar u
Zaječar.

Časovničarski zanat je težak, ali
sve se zaboravi kada mušterija ode
zadovoljna.

"To je to, radi kao sat, izvolite.
Zato ja dolazim tu."

"I kad utvrdiš kvar koji je
na satu, opet treba vremena da se to
popravi. Mnogo je povezan ceo taj
mehanizam, mnogo treba sve da bude
idealno da bi to tačno radilo", kaže Miloš Mitrović, časovničar u
Zaječaru.

Uprkos tome, što ni u jednoj od tri
radionice, nema ni učenika ni šegrta,
Mitrovići veruju da će časovničarski
zanat opstati. Tome u prilog govori i
ona narodna, dok je sveta i veka, vreme
će se meriti.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike