Jasenovac, filmski zavet ćutanja

Ozbiljna tema, razrađen scenario i velika rediteljska imena, preduslovi su za svaki dobar film. Pa tako i za onaj o Jasenovcu. Ali, uprkos svemu tome u domaćoj kinematografiji skoro osam decenija nije snimljen igrani film o jednom od najozloglašenijih logora. Ove godine tog posla se prihvata više reditelja.

"Srbija će već i pre nego što Kusturica snimi jedan takav film već dobiti film sa temom o genocidu u tzv. NDH. A to je film koji je dobio podršku preko Filmskog centa a to je film Predraga Gage Antonijevića pod radnim naslovom "Dara" koji tretira tu problematiku. Prema tome, mi ćemo do kraja 2020. imati premijeru tog filma a namera Kusturice našeg najčuvenijeg sineaste i umetnika globalno gledano jeste da se pozabavi i on tom temom", otkriva ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

Nakon načelnog pristanka Emira Kusturice da snima film o Jasenovcu je izrada scenarija. Čitav posao mogao bi biti završen 2021. odnosno najkasnije 2022. kad bi film mogao da se nađe na bioskopskom repertoaru.

Filmski repertoar će biti bogatiji i za ostvarenje reditelja Lordana Zafranovića, koji se više od 40 godina bavi Jasenovcem. Lordan nam iz Praga otkriva da scenario privodi kraju.

"Bio sam u jednom trenutku pozvan od samog vrha srpske vlasti i zamoljen da se napravi taj film što je meni odgovaralo. Ja se time dugo bavim i htio sam realizirat jedan veliki film koji će u svetu biti prepoznat kao antiratni, antizločinački, antifašistički. Tako da mi se čini da smo sada u fazi koja vodi prema realizaciji tog filma", napominje Zafranović.

O Jasenovcu je do sada snimljeno četiri dokumentarna filma od čega je jedan Zafranovićev. "Krv i pepeo Jasenovca" iz 1985. doneli su mu titulu državnog neprijatelja Hrvatske gde je film i zabranjen.

"Sa tim filmom, interesantno, niko nije bio zadovoljan ni Srbi ni Hrvati. S jedne strane, Hrvati znamo zašto, a Srbi su tražili od mene da stavim milijun žrtava, a do tog podatka ni ja ni moja velika istraživačka ekipa nismo došli. I ja to nisam stavio", ukazuje proslavljeni reditelj.

 To što je Jasenovac decenijama kamen spoticanja ne samo u političkom već i u filmskom svetu, ne čudi istoričare.

"Ponekad se govori da li je bila moguća Jugoslavija posle Jasenovca. A to samo govori o tome koliko je to bila važna tema a koliko je to zvanična politika gurala pod tepih. To je nešto što se nije ulklapalo u tzv. herojski narativ, što je imalo odraza i u kinematografiji. Partizanski filmovi su odraz toga. Sfera politike nije bila naklonjena snimanju takvih filmova i to je osnovni razlog što ih i nema", kaže istoričar Milan Koljanin.

Sada kada će se "fabrika smrti" konačno naći na filmskom platnu, šta očekivati?

"Ne očekujem nikakve loše reakcije. Naprotiv, očekujem dobre reakcije, jer Jasenovac je ono što je Aušvic u svetskim okvirima, to je Jasenovac na Balkanu i šire. Verujem da će taj film gledati sa jednom dužnom znatiželjom i prema žrtvama o kojima će on da govori", smatra sekretar za kulturu grada Beograda Ivan Karl.

Filmovi o logorima iz Drugog svetskog rata u Evropi veoma su gledani i popularni. Zato su poznavaoci filma i istoričari salasni da je važno da se prekine filmsko ćutanje o Jasenovcu, ali i da se ostvarenja domaćih reditelja prikažu i u svetskim bioskopima.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike