Janšin (promišljeni) juriš na Peking

Janez Janša je uvek voleo da bude avangarda, a naročito nije podnosio narodne armije, kao onu jugoslovensku, protiv koje je izrodio seriju članaka, koji su između ostalog zagovarali princip samoopredeljenja naroda i tako potpirili slovenački secesionizam i poslužili kao preludijum u krvavi raspad zemlje.

Otud verovatno nije čudno da se ovih dana o njemu piše u istočnoazijskim medijima kao zagovorniku secesije Tajvana od Kine.

Jer kao evropska prethodnica, a u znak solidarnosti sa ideološkim saborcima Litvancima, koji su početkom devedesetih pohodili isti "antiimeprijalistički" antikomunistički put kao i dežela, te skupa s njom ušli u Uniju prilikom velikog proširenja 2004, on sada juriša ni na koga drugog nego na najmnogoljudniju zemlju sveta, koja, usput treba reći, poseduje naroodnoslobodilačku armiju.

Mala zemlja, velike reči

Mediji na Dalekom istoku prenose da Slovenija pregovara o otvaranju diplomatskih predstavništva s pacifičkim ostrvom Tajvan, te da je tu činjenicu u ponedeljak svetu saopštio premijer Janez Janša.

Mada je napomenuo da ta predstavništva neće biti na nivou ambasada, Janša je u izjavi indijskom javnom televizijskom servisu Durdaršan rekao da je do sada posetio Tajvan četiri, pet puta, da smatra da Tajvanci imaju pravo na samoopredeljenje, kao i da će ih Slovenija podržati ako budu želeli nezavisnost.

Time je izazvao burnu reakciju glasnogovornika kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijena, koji je rekao da je njegova zemlja šokirana potezom Slovenije i odluku vlade u Ljubljani nazvao "opasnom".

Janša je pri tom naglasio da "niko ne treba da podceni snažnu odlučnost, čvrstu volju i veliku sposobnost kineskog naroda da brani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet".

U polučasovnom intervjuu datom državnoj televiziji Indije, koja se sa Kinom spori oko teritorija u Himalajima i Peking vidi kao vojnopolitičkog saveznika i zaštitnika zakletog neprijatelja Pakistana i kao najvećeg geopolitičkog rivala, Janša je rekao da treba progovoriti o odgovornosti Kine za izbijanje epidemije novog koronavirusa, te oštro kritikovao njen odnos prema Litvaniji, nazvavši ga zastrašujućim.

Peking je, naime, protiv te baltičke zemlje uveo ekonomske sankcije nakon što je ona u novembru dozvolila otvaranje zastupničke kancelarije pacifičkog ostrva u svojoj prestonici pod imenom "Tajvan", a ne nazivom "kineski Tajpej", kako je to do sada bila praksa za one koji su (bar formalno) poštovali teritorijalni integritet Kine.

Reč "Tajvan", naime, nije sporna kada se koristi kao geografski izraz, ali se ostrvo sa 23 miliona stanovnika u zapadnom Pacifiku u diplomatskom kontekstu, kao i na zvaničnim takmičenjima, predstavlja kao "kineski Tajpej", dok ga pojedine međunarodne organizacije u svojim protokolima formalno označavaju i kao "Tajpej, Kina".

To je posledica promene u američkoj spoljnoj politici sedamdesetih godina prošlog veka kada je Vašington, u želji da politički izoluje Sovjetski Savez kroz približavanje sa Pekingom, priznao komunističke vlasti u matici Kini kao jedinog legitimnog predstavnika najmonogoljudnije zemlje sveta, okončavši dotadašnju diplomatsku praksu koja je pravo da reprezentuje čitavu Kinu priznavala kapitalističkom režimu partije Kuomintang, oformljenom na Tajvanu nakon poraza Čang Kaj Šekovih nacionalista u kineskom građanskom radu 1949.

Peking je povukao ambasadora iz Viljnusa, proglasio litvanskog za personu non grata i, praktično, uveo zabranu na uvoz proizvoda iz te bivše sovjetske republike.

Kuriozitet je da je u decembru, na poziv za pomoć, Tajvan odgovorio tako što je otkupio 20.400 flaša litvanskog ruma utovarenog na brod i namenjenog kineskom tržištu kojem je zapretilo propadanje zbog bojkota iz Pekinga.

Štaviše, vlasti u glavnom gradu Tajvana Tajpeju su objavile odluku o uspostavljanju fonda od 200 miliona američkih dolara za investicije u litvansku privredu, te odvajanju čitave dodatne milijarde za kreditiranje tajvanskih i litvanskih kompanija koje žele da međusobno posluju.

Prijatelj Tajpeja i neprijatelj Pekinga

U intervjuu emitovanom 18. januara Janša se dotakao i situacije u Hongkongu, rekavši da tamo kineske vlasti na strateški način varaju (demokratije željno) stanovništvo, čime je upotpunio bogat repertoar provokativnih ocena i osuda na račun Pekinga, koje će tamošnju vladu nesumnjivo posebno rasrditi zbog toga što su upućene kroz indijske medije.

Reč je o velikoj diplomatskoj uvredi kakvu bi mogao da počini samo neko ko je, može se reći, zlonameran.

Janša je za svoju podršku samoopredeljenju Tajvanaca u digitalnom izdanju lista Tajpej tajmz zaslužio epitet "dobri prijatelj", što je eho izjave portparolke tajvanskog Ministarstva inostranih poslova Džoan Ou, koja je slovenačkog lidera opisala kao višegodišnjeg prijatelja Tajvana.

Međutim, u glasilu koje se štampa u matici Kini i bavi političkim i diplomatski temama Global tajmz bivši komunista i liberal, koji je bio osuđen na dve godine zatvora ali izbegao zatvaranje, okarakterisan je kao "slovenački Tramp" i "desničarski potpirivač sukoba" koji je u sukobu sa establišmentom Evropske unije i svojim "neodgovornim izjavama" u vezi sa Tajvanom nastoji da se iskupi za svoje populističke anti-Briselske grehe, te time Sloveniju "uvodi u političko minsko polje".

Kineski analitičari u odluci Litvanije i Slovenije da uspostave (poluzvanične) diplomatske veze s Tajvanom vide politički koordinisani pritisak NATO-a, odnosno, Evropske unije, podstaknut iz Vašingtona, koji poslednjih meseci i sve intezivnije uključuje vojne efektive svojih evropskih saveznika, poput Francuske, Nemačke i Holandije, u zajedničke vežbe u morima uz kinesku obalu.

Ekonomsko samopovređivanje Slovenije?

Tajvan u ovom trenutku formalno priznaje samo 14 zemalja sveta, uglavnom manjih država u Karipskom moru i Africi. Taj broj neprekidno pada poslednjih decenija, uporedo s rastom ekonomske moći Kine, koja je novcem i političkim uticajem uspela da preokrene trend iz devedesetih kada je njegova odbegla ostrvska provincija finansijskim ulaganjima u zemlje u razvoju sticala priznanja zemalja u razvoju, među kojima i (ondašnje) Makedonije.

Čini se da SAD i njeni NATO saveznici nastoje da ne samo vojno, već i politički i ekonomski podupru Tajvan, gde se na vlasti nalazi Demokratska progresivna partija koja se zalaže za punu nezavisnost od Pekinga, jer vojnopolitički analitičari u Vašingtonu strahuju i spekulišu da bi Narodna Republika Kina, koja poslednjih godina velikim koracima razvija svoje mornaričke, vazduhoplovne i raketne snage, mogla da u bliskoj budućnosti pokuša da silom povrati kontrolu nad pacifičkom ostrvom koje smatra svojom neotuđivom teritorijom.

Mada se nakon Janšinog samouverenog medijskog nastupa Slovenija verovatno može nadati jačim ekonomskim odnosima sa Tajvanom, pa možda i Indijom, te političkim poenima u Briselu, nema dileme da joj predstoji neizvesna i neprijatna budućnost u odnosima sa najmnogoljudnijom zemljom sveta koja može imati visoku ekonomsku cenu, jer je nepobitno da je slovenački premijer, u svom opredeljenju da otvoreno zastupa gledišta zapadnog političkog i vojnog bloka kojem njegova država pripada, mogao da svoje misli o Tajvanu i drugim pitanjima vezanim za Kinu saopšti sa mnogo više takta i diplomatskog umeća.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike