Janoš Hunjadi – junak koji je zadužio Beograd i hrišćansku Evropu

Na današnji dan pre 562 godine, vojska koju je predvodio Janoš Hunjadi, poznatiji kao Sibinjanin Janko, pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.

"Ako govorimo o kontekstu evropske istorije, to je možda najznačajniji datum za srednjovekovnu istoriju. Tako da, obeležavanje ovoga bi trebalo da preuzmu i današnji Beograđani na sebe", kaže istoričarka Ana Radaković.

Sibinjanin Janko opisan je u mnogim srpskim epskim pesmama i ispevan uz gusle kao jedan od najvećih srpskih junaka. Da li su Srbi preoteli Mađarima velikog vojvodu, prekrstili ga i dali mu srpsko ime ili je poznati junak iz 15. veka "naše gore list"?

"Istorijski izvori bi prevashodno rekli da je Mađar. On je bio mađarski plemić, to je bilo ugarsko kraljevstvo. Njegova teritorija je, između ostalog, bila Erdelj koji pripada današnjoj Rumuniji. Ali prosto granice nekad i danas se potpuno razlikuju. Tako da je on pre svega bio mađarski plemić", ističe Radakovićeva.

Vojničku karijeru započeo je u službi despota Stefana Lazarevića, gde se istakao kao najbolji vojnik. Danas ga osim nas, kao narodnog heroja slave i Mađari i Rumuni.

Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

"On je baš ovde, u zemunskom srednjovekovnom gradu, umro ubrzo nakon bitke 1456. godine", objašnjava Radakovićeva. 

Sećanje na Sibinjanin Janka u Zemunu 

Dobro poznati zemunski simbol, Kula na Gardošu ili Milenijumska kula i danas se u narodu naziva Kula Sibinjanin Janka. Iako su je 1896. godine, povodom proslave hiljadugodišnjeg boravka u Panoniji podigli Mađari, kula sa poznatim herojem nema nikaknve veze.

"Sibinjanin Janko odnosno Janoš Hunjadi, rukovodeći tom veoma značajnom bitkom zadužio je srpsku prestonicu u velikoj meri a i celu hrišćansku Evropu, ako govorimo o 15. veku i okolnostima u kojima je živeo. Tako da definitivno nije uzalud što se baš na vrhu Gardoša čuva sećanje na Janoša Hunjadija", ističe Ana Radaković. 

Danas se u Milenijumskoj kuli održavaju izložbe.  

"U ovih poslednjih 13 godina otvorilo smo 104. izložbu. Radi se o Nikoli Tesli, jednoj ekskluzivnoj izložbi. Za ovih 13 godina prošli su autori iz celog sveta. Mi ne možemo da pravimo izložbe da budu kratke, nego su obično dve nedelje minimum, dok je recimo Teslina već deseta", kaže galerista Đorđe Čubrilo. 

Dve ulice u Beogradu nose ime Sibinjanin Janka. Od danas Zemunski kej krasiće spomenik vođi trijumfalne odbrane Beograda od turske vojske.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike