Jadranka Joksimović za RTS: Postoji jasna vizija da možemo da budemo članica EU

Ministarka Jadranka Joksimović je pored predsednika Srbije bila učesnik i svedok u razgovorima i na događajima na Samitu EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, koji se održava jednom godišnje i kojem prisustvuju svi i lideri država i lideri evropskih institucija.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministarka Jadranka Joksimović je rekla da je samit poslao pozitivnre signale

"Za nas je svakako on tek kroz Deklaraciju u stvari posatao na neki način obavezan da se u budućnosti održava, jer su ugalvnom države koje su zainteresovane za temu proširenja a u tom trenutku predsedavaju Savetom EU – što je u ovom slučaju Slovenija, i koje su zainteresovane za Zpadni Blakan, organizovale ovakve samite", rekla je Joksimovićeva.

Dodaje da nije bilo pravilo da se samit organizuje svake godine, ali je to važan skup svih 27 šefova država ili vlada EU i svih sa Zapadnog Balkana.

"Nas je predstavljao predsednik Vučić. Ono što je važno je da nema nekog konkretnog dometa da smo definsiali brojene korake u evropskim integracijama. To je proces koji teče svojom dinamikom", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, samit je pokazao da ikao je aktulena kovid kriza, migratorna i energetska kriza, koju je Vučić posebno plasiro i kandidovao kao temu od interesa i za nas i ceo Zapadni Balkan i Evropu u celini – da je EU u stanju da ima tu vrstu liderstva i vizije i da četiri sata šefovi država ili vlada govore o Zapadnom Balkanu, budućnosti procesa prioširenja i zajedničkim izazovima i kako da budemo jači i otporniji.

Ovo je dboro i za EU i za nas sa Zapadnog Balkana i da se pokazalo liderstvo koje je dugo nedostajalo EU u pogledu zajedničke vizije budućnosti jer mi svi živimo blizu jedni durgima, to su letovi tri sata do najdudaljenije destinacije u EU, kaže Jokismovićeva.

Uvek postoje zemlje koje su skeptici

Kako kaže, ovo je pozitivan signal i nije prenebregnutao ono što su neke zemlje možda imale kao ideju – da se ne priča o proširenju već o partnerstvu.

"Uvek postoje zemlje koje su skeptici, to nije ništa novo, niti za Srbiju. Postoje zemlje – nije umesno da ih ja kao ministar za evropske integracije imenujem. Znamo koje su to zemlje i one imaju tradociju skepticizma prema politici proširenja, kaže Jokismovićeva.

Kako kaže, ideja je bila njihova da se priča o partnerstvu, kako možemo da sarađujemo, a ne samo o politici proširenja.

"Ne možemo da pričamo o odnosima našim sa EU bez priče o politici proširenja, jer smo svi u regionu u različitim fazama integracionog procesa. Srbija i Crna Gora su u uznapredovaloj fazi, Severna Makeodnija i Albanija čekaju početak otvaranja pregovora, to je duboko i visoko političko pitanje", kaže ministarka.

Za nas je to strateško opredeljenje i reforsmki kurs, kako onda da ne pričamo o proširenju, potvrđena je politika proširenja kao važna i činjenica da je Zapadni Balkan okrenut
EU ali i da će EU paralelno raditi na svom jačanju kapaciteta za priširenje što nije predstavljeno kao uslov već kao paraleni proces što je u redu, kaže Jokismovićeva.

Slovenački predlog za region nije prošao

"Malo smo pogrešno intepretirali to. Odrednica 2030. koja nije prošla, ne bi se odnosila na Zapadni Balkan kao paket, nema paketa, nova metodologija je jasna oko toga da svako napreduje onoliko koliko napreduje u reformskom procesu", istakla je ona.

Nemam tu vrstu apsolutno ni diplomatski nužne skromnosti da kažem da je Srbija prednjačeća u brojim oblastima koje su važne za evropske integracije i političkim kritetijuma i ekonomskim kriterijumima i otpornostima koje se traže, rekla je ona.

Ta ideja o paketu nije to bila ideja nego da svi sa Zapdnog Balkana, pre ili kasnije, ali da krajnji rok bude 2030.

Moram da pamtim sve i da znam ono na čemu se EU izgradila, a to su njena dokumenta, 2018. ovde je došao Žan Klod Junker i doneo strategiju kredibilnog proiširenja EU na Zapadni Balkna, tada je spomenuta 2025. za Srbiju i Crnu Goru, rekla je ona.

Podvlači da su to dokumenta, ali to nije bilo obećanje nego ako uradite svoj deo posla i ako EU bude sprema to je bila neka mogućnost.

"Ne bih toliko o godinama, naslušali su se naši građani da ćemo postati članica od nekih neodgovornih vlada i 2007, 2009. 2010. ne raidmo licitrarnje sa godinama. Uverena sam da u narednih nekoliko godina uz ovaj tempo naših reformi i uz osnaživanje same EU postoji jasna vizija da možemo da budemo članica, to je ideja dobra i za nas i za EU", kaže ona.

Čekamo izveštaj Evropske komisije

Joksimovićeva kaže da ide redovni godišnji izveštaj o napretku, krajem oktobra, oko 20. oktobra.

"Očekujem da izveštaj evidentira na kredibilan, verodostojan, i činjenično zasnovan način šta je sve Srbija uradila, a uradilio smo puno i u oblasti vladaviine prava, biće apostrofirana oblast pravosuđa, ustavnih amandmana, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, medijska strategija, uopšte taj deo sloboda u društvu koji se posebno akcentuje", kaže ministarka za evropske integracije.

"Istovrmeno, spremili smo sve kritetijujme za otvaranje dva klastera – klaster 3, inkluzivni rast i kompetitivnost, i klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost, sve smo spremili. Očekujem da taj izveštaj notira sve što je urađeno, potpunu spremnost i aktivan pristup Srbije metodologiji – direktno uključivanje predsednika, premijerke i svih resornih ministarstava mnogo snažnije u proces, što je i zahtev nove metodologije", istakla je Joksimovićeva, dodajući da to mora da bude vrednovano.

"Očekujem da će Srbija do kraja slovenačkog predsedavanja naprviti važan korak napred i u samom procesu a što se tiče samita mislim da su i na samitu preovladale pozitivne ocene o Srbiji uz velika očekivanja da ubrzamo reforme ", zaključila je Joksimovićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар