Izveštavanje o deci – Savet za maloletnike ima predloge za novinare

Savet za maloletnike nedavno je pozvao na razgovor sve medije, udruženja novinara i Regulatorno telo za elektronske medije kako bi se sagledali svi problemi u izveštavanju o deci i maloletnicima, bilo da su akteri, izvršioci, svedoci ili žrtve krivičnih dela.

Ovo stručno telo imenovali su Ministarstvo pravde i Vrhovni kasacioni sud.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije i član Saveta, rekao je da sastanak nije održan ali da se nada da će to biti uskoro ili preko platforme Pravosudne akademije ili kao okrugli sto gde će biti predstavnici medija, regulatornog tela, kako bi se razmotrili određeni problemi u vezi sa izveštavanjem o postupcima koji obuhvataju maloletne počinioce ili žrtve, kao i decu iz sukoba u porodičnim odnosima.

Vujić ističe da postoje određena pravila i po međunarodnim standardima i konvencijama, ali i po našem zakonu, a to je da su postupci kada su u pitanju deca, lica do 18. godine, zatvoreni za javnost, a javnost mora biti isključena i medijski.

"Međutim, šta nam se javlja, u pojedinim situacijama stavljamo inicijale, iz svih pokazatelja vama je jasno koje je lice u pitanju, da li je u pitanju učinilac krivičnog dela, ili je dete žrtva, vidite kako se to dete zove jer se navodi grad, mesto, ime roditelja i na taj način otkrivate se identitet deteta, kada je učinilac otežavate proces resocijalizacije, a žrtvu dodatno izlažete dodatnim traumama, koje ostaju za ceo život", upozorava Vujić.

Prema njegovim rečima, kada su deca u sukobu u porodičnim odnosima, iznose se informacije iz porodičnog života koje pogađaju tu decu.

Građani su najčešće šokirani da ima medija koji ne prezaju ni od čega. Objavljuju se i neproverene stvari do sitnih detalja.

Vujić kaže da ga je profesionalno prenerazio slučaj izveštavanja – nebriga o posledicama i navodi slučaj koji se desio pre neku godinu – u gradu gde se desila obljuba nad devojčicama, kada su svi podaci iznošeni, čak i adresa zgrade u kojoj se to desilo.

Kasnije je, kako je naglasio, jedna od devojčica pokušala da izvrši samoubistvo.

"Deca rastu, tada su imale 6 i 7 godina, priča se vukla, prijatelji su to znali, to je posledica, to je konkretno, nije to zahtev nekih teoretičara, pravnika, sudija da se postupci zatvore, da se što manje podataka iznese o identitetu deteta – nego je baš to posledica da bismo zaštitili decu i kada je u pitanju maloletni učinilac krivičnog dela moramo mu dati šansu sutra u životu", istakao je Vujić.

Prema njegovim rečima, treba dosta rada sa decom, da se ona osnaže da mogu da se nose sa tom situacijom, psiholozi moraju dosta da rade i u postupku koji se vodi protiv učinioca dela gde su deca žrtve, jer vremenom zbog nekog pritiska iznošenja svega u javnost deca znaju da izlaze iz postupka, odnosno porodice se povlače u sebe, izlaze iz postupaka, to je jedan začarani krug.

"Nama onda to otežava rad sa tom decom", kaže Vujić.

Ne može izjednačavati žrtva i počinilac 

Na pitanje može li se uopšte praviti razlika u težini greške, od otkrivanja samog identiteta maloletnika, do kopanja po životu i osude pre izricanja presude, Vujić kaže da se ne može izjednačavati žrtva i počinilac, ali moramo biti obazrivi, pogotovo kad je reč o maloletnim učiniocima krivičnih dela, jer je cilj njihova resocijalizacija.

"Ako smo u postupku već u medijima osudili tog maloletnika, došli do zaključaka pa posle dođemo do oslobađajuće presude a do tad svi zaborave na tu priču, i dalje se neki rep i eho medijski provlači i dalje učinioca smatramo krivim a zaboravljamo kakav je rezultat postupka", rekao je Vujić.

Maloletnike resocijalizujemo da bismo ih uključili u društvo da bi bili svesni svoje greške i da bi bili članovi društva, ističe Vujić.

Kome se upućuju predlozi

Vujić kaže da predloge upućuju medijskim kućama i regulatornom telu, ideja je da se vidi kroz jednu vrstu okruglog stola koje su granice i potrebe javnosti da zna određene stvari.

"Za nas nije cilj da krijemo određene podatke i da onda napravimo zajedničke obuke novinara iz medijskih kuća koji će specijalizovano da prate kada su u pitanju krivična dela maloletnika ili kada prate određene porodične odnose da budu svesni da deca u recimo teškim razvodima imaju svoja prava, pravo privatnosti deteta nije izvedeno od roditelja, to je njihovo pravo i ne može da ga suspenduje", pojašnjava Vujić.

Savet za maloletnike je u saradnji sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja napravio analizu koja uključuje i primenu Zakona o maloletnicima i osvrnuo se na položaj dece u društvu i sadržaj koji im se plasira.

"Došlo se do zaključka da se i tu mora voditi računa kakvi se sadržaju puštaju u medijima, da li na TV-u ili na društvenim mrežama, kako kontrolisati pojavu igrica i izazova koje dovode do smrti dece koja učestvuju u izazovima jer nisu svesni opasnosti koja im preti", kaže on.

Savet smatra da bi trebalo napraviti širu analizu i dati određene preporuke koji su sadržaji prilagođeni za decu.

Svedočenje posredstvom audio-video linka 

Govoreći o tome kada će žrtve moći da svedoče preko audio-video linkova, Vujić je rekao da se planira uvođenje, to je osetljivo pitanje zbog određenih procesnih pretpostavki, koje moraju da se ispune, ali je to jedan od načina da se izbegne direktno suočavanje, kako bi dete moglo da da celovit iskaz.

"Sudovi moraju da ispune procesne obaveze, a krivično pravo je kruto i strogo, ali gledamo način na koji ćemo obezbediti procesnu jednakost stranaka u postupku, zaštiti ljudska prava i okrivljenog, ali omogućiti žrtvi da izrazi bez osećaja ugroženosti svoj stav i svedočenje", istakao je Vujić.

"Planiramo čitavu mrežu, ali se mora povesti računa zbog određenih procesnih razloga gde moramo obezbediti iskaz", kaže član Saveta za maloletnike.

Podseća da je po Zakonu o maloletnicima ograničeno ispitivanje, da se ne bi desilo da žrtva obljube nad detetom daje iskaz 16 puta. To je sada ograničeno na dva puta.

Srbija je potpisala Konvenciju UN i brojna međunarodna dokumenata o posebnim pravima dece i maloletnika u vezi sa uslovima vođenja pravnih postupaka.

"Sva dokumenta su ugrađena i u naše zakone, Savet daje preporuke Pravosudnoj akademiji, ti standardi nisu zakovani i trudimo se da ih implementiramo što više u domaće zakonodavstvo", zaključio je Nenad Vujić.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар