Istorija i čuvanje ovaca nemaju mnogo dodirnih tačaka – osim u slučaju Miše Anđelkovića iz Pirota

Miša Anđelković je spojio stari, srednji i novi vek sa stadom ovaca. Pašnjaci i livade često su bile njegova čitaonica.

"Milina je bilo učiti sa njima, sa ovcama… mir, tišina, stvarno je bilo uživanje. Biblioteka i čitaonica su bile sa mnom u svakom trenutku. Knjiga je uvek u torbi…", priča Anđelković.

Deda Ljubomir uveo ga je u svet istorije, a kada je odlučio da joj se posveti, dobio je podršku roditelja.

"Mislim da se i celo selo ponosi Mišom"

Stojan Anđelković, Mišin otac, ističe da je izuzetno ponosan na svog sina.

"Bez obzira što je on učio i fakultet, on je nama pomagao. Celog leta je bio ovčar, sa sobom je uvek nosio knjige, uz ovce je završio fakultet… a mislim da se i celo selo ponosi Mišom", kaže Stojan.

Iako je stažirao u Pirotu i dobio zvanje kustosa, Mišino obrazovanje nije bilo dovoljno da dobije posao. Ipak, otvorila su se neka druga vrata.

"Drago mi je da sam dobio onaj posao koji sam želeo" 

"Ja sam dobio poziv iz Beograda – poziv od direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića i naravno, ponudu sam odmah prihvatio, tako da sam već počeo da radim. To je upravo ono što sam ja hteo. I svakako mi je jako drago da sam dobio onaj posao koji sam želeo. I to je samo jedan izazov da ja dokažem da sam tu gde jesam s pravom", kaže Miša.

Tom mladom čoveku istorija je strast – ali ne jedina. Obožava odbojku i stripove, uz koje je naučio italijanski jezik, ima biblioteku sa više od tri hiljade knjiga.

Rešen da se i dalje usavršava, kaže da ne bi menjao dobitnu kombinaciju, pa će verovatno i doktorat, osim na fakultetu, pripremati na prostranim pašnjacima uz svoje stado.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар