Išinger: U evropskom interesu je da nam SAD čuvaju leđa

Govorkalo se da bi "veliko iznenađenje" koje je najavio Volfgang Išinger moglo da bude učešće Džozefa Bajdena na "specijalnom izdanju" koje organizuje Minhenska konferencija o bezbednosti. I glasine su bile tačne.

Kako je potvrđeno, u petak popodne (19. februar) će u onlajn-konferenciju biti uključeni Bajden, nemačka kancelarka Merkel i neke evropske kolege, lideri NATO-a i UN, te bitni igrači u globalnom zdravstvu i borbi protiv klimatskih promena.

U pitanju je "specijalno" izdanje, jer je konferencija odgođena za neke bolje dane ove godine, sa nadom da će najmoćniji predstavnici politike, nauke i industrije ipak moći da se uživo vide u Minhenu. U petak se održava samo trosatna onlajn-konferencija, ali sa bitnim gostima.

"U diplomatiji je, na duži rok, stvarno štetno odsustvo direktnog fizičkog kontakta", rekao je Išinger za Dojče vele. Iskusni nemački diplomata, ranije ambasador u SAD i Velikoj Britaniji, predvodi konferenciju u Minhenu još od 2008. godine. Sam skup se održava svakog februara od 1963. godine.

Okruženi "vatrenim prstenom"

Milje koji se obično okuplja u glavnom gradu Bavarske u protekle četiri godine bio je zabrinut istupima Donalda Trampa. Prevashodno njegovim kritikama na račun NATO i evropskih partnera, te povlačenjem iz sporazuma sa Iranom o korišćenju nuklearne energije i onog sa Rusijom o kontroli raketa srednjeg dometa.

"Na šokantan način smo iskusili da ne postoji trajna garancija da će nam SAD uvek čuvati leđa", rekao je o tome Išinger. "Inteligentni Evropljani će morati sebi da postave pitanje: šta ako za četiri godine bude ponovo izabran predsednik koji ide stopama Donalda Trampa?"

Kako je rekao, "poverenje je valuta u diplomatiji. U odsustvu poverenja ne može se mnogo postići. I to je bio naš problem tokom godina Trampovog mandata".

Džozef Bajden je veteran spoljne politike. U prvim najavama je istakao da će raditi na obnovi poverenja, ali i ovo: "Više ne postoji oštra linija između spoljne i unutrašnje politike. Svaki poduhvat spolja mora biti preduzet tako da vodimo računa o američkoj porodici i radnom čoveku."

U Evropi su svesni da automatskog povratka na vreme pre Trampa neće biti. Zato Išinger kaže da treba voditi računa o preko 74 miliona američkih glasača koji su podržali Trampa, a time i njegov suparnički odnos prema Evropi.

"Šta možemo da uradimo da ubedimo Amerikance da je dobra ideja da tesno sarađuju sa Evropom i da je štite?", pita se Išinger.

I odmah odgovara – Nemačka i EU moraju da ozbiljnije i šire shvate svoju ulogu u svetu. U to, prema ovom diplomati, spada brže donošenje odluka u Briselu, veća vojna spremnost, kao i podrška nuklearnoj politici NATO.

Ipak, pogotovo priča o obnovi nuklearnog arsenala i njegovom stacioniranju u Evropi redovno izaziva glasne proteste u Nemačkoj.

Takve demonstracije imaju decenijsku tradiciju. Stranka nemačkih Zelenih je maltene rođena iz antiratnih protesta, a danas je popularnija nego ikad.

"Nadam se da će spoljna politika biti deo izborne kampanje", kaže Išinger, misleći na nemačke parlamentarne izbore u septembru ove godine. "Prošli put to nije bila tema."

Diplomata kaže da se iz Berlina prečesto širi utisak da "živimo u raju" okruženi samo prijateljima. "To daje iluziju permanentne sigurnosti", kaže Išinger, podsećajući na sve probleme koji ni geografski nisu daleko – od Ukrajine, preko Malija i Libije, sve do Sirije.

"Okruženi smo vatrenim prstenom", upozorava Išinger.

Gasovod razdora

U Nemačkoj postoje određena očekivanja od Bajdena. Iako se retorički ograđuje od Trampove politike, on je u nekim oblastima nastavlja, kao što je i Tramp nastavio Obaminu politiku.

Recimo, i Bajdenova administracija oštro stoji nasuprot ekonomskoj ekspanziji Kine, zahteva obustavu gradnje gasovoda Severni tok 2, i traži da sve članice NATO konačno izdvajaju najmanje dva odsto BDP-a za vojsku.

"Najpre, Bajdenu će poželeti dobrodošlicu", kaže za Dojče vele Džems Bindenagel, bivši američki ambasador u Nemačkoj, o konferenciji u petak. "Ali ako su politike prema recimo Kini i Rusiji iste, samo uz promenu u tonu, onda će u Nemačkoj ojačati narativ da Amerika nije pouzdani partner."

Bindenagel kaže da pandemija i klimatske promene prirodno traže saradnju i povezuju zapadne zemlje sa obe strane Atlantika, a da odnose remeti pitanje Alekseja Navaljnog kao i Severnog toka 2.

To su posebno bolne teme za Berlin koji želi da ih tretira odvojeno.

Volfgang Išinger nije oduševljen gradnjom gasovoda, ali se protivi i američkim sankcijama protiv firmi koje grade.

Kako je rekao, Nemačka je i tokom Hladnog rata mogla da se osloni na ruski gas i te veze ne treba prekidati.

Ovaj diplomata se i osvrnuo na ideje francuskog predsednika Emanuela Makrona o "strateškoj autonomiji" Evrope od američke vojne zaleđine. Od toga je, prema Išingerovom sudu, Evropa udaljena "svetlosnim godinama".

Ljudima u Evropi, kaže, treba pojasniti da ništa ovo ne radimo zbog Sjedinjenih Država. "Ne radimo zbog Donalda Trampa ili Džoa Bajdena. Radimo zbog nas. Moramo da se postaramo za sopstvenu bezbednost koliko god možemo."

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар